NIJE RODJENI SARAJLIJA, A ZRAČIO JE SARAJEVOM (4)

MIRZA HASANEFENDIĆ

NIJE RODJENI SARAJLIJA, A ZRAČIO JE SARAJEVOM (4)

POZDRAVLJA VAS DIJAK VLADO, ŠTO RAKIJU PIJE RADO!

‘’Ovo  je šofer Salko, daj  mu ….. malko!’’

Kada spomeneš Vladu Dijaka, prvo što ti padne na pamet su njegova remek djela pjesme  ‘’Selma’’ i ‘’Stanica Podlugovi’’, a  koje su tako divno muzički ozvučili Goran Bregović i Kornelije Kovač  i maestralno  izveli ‘’Bijelo dugme’’ i Zdravko Čolić.

Za raju koja se okupljala oko njega u kafani San, u ulici Danijela Ozme kod radio Sarajeva, on je bio živa inspiracija i oličenje sarajevskog duha.

Bio je nešto posebno, pa čak kada je potpisivao pisma i tekstove koja je potpisivao na svoj poseban način; ‘’ Pozdravlja Vas Dijak Vlado, što rakiju pije rado!’’.

Nekom prilikom, na nekoj dodjeli nagrada, sreo je poznatog srbijanskog slikara  Milića koji se, onako pun sam sebe, Vladi  predstavio : ‘’ Ja sam Milić od Mačve’’. Vlado je njemu odgovorio : ‘’Ja sam Dijak od bačve’’.

Vlado je dokaz da ne moraš biti baš rodjeni Sarajlija, a da bi zračio Sarajevom, odnosno da bi u tebi živio sarajevski kreativni duh i da bi te raja prihvatila i voljela.

On je bio rodom od Brčkog, pa je nastavio školovanje u Banja Luci, a novinarsku i književnu karijeru napravio u Sarajevu, gdje je najveće uspjehe ostvario radeći na Radio-Sarajevu.

Vlado je imao neobičan život, pun kontraverzi!

Otišao je sa sedamnaest godina u partizane, da bi par godina poslije rata završio kao zatvorenik na Golom Otoku, poznatom ‘’kazamatu’’ političkih zatvorenika.

Čak i ‘’tucanje’’ kamena na Golaću , nije uništilo njegov smisao za humor, pa je poslije  ‘’odležane kazne’’ nastavio da piše  svoje duhovite kozerije i pjesme.

Zaposlio se na Radio-Sarajevu, a to najbolje govori koliki je to morao biti kvalitet, pa da se jedan povratnik sa Golog otoka zaposli u uglednoj javnoj ‘’kući’’.

Volio je društvo, sjedenje u kafani, a nije krio ni da voli popit ‘’koju’’ više.  Bio je zaljubljive prirode, pa je tako na jednom službenom putovanju u unutrašnjost na nekom prijemu sreo jednu prelijepu ‘’drugaricu’’, lokalnog političkog funkcionera, čijoj ljepoti nije mogao odoliti.

Pošto je već bio podobro zagrijan ‘’maliganima’’, malo je pretjerao u svome odnosu prema lokalnoj ljepotici, ili što bi se u sarajevskom uličnom žargonu reklo tražio je do nje …..(vi već znate šta)

Žena, razljućena njegovim ponašanjem, odmah je nazvala njegovog direktora i požalila se na nepristojno vladino ponašanje.

Kada je Vlado došao sutra na posao, bio je pozvan kod direktora koji ga je kritikovao i pitao (pošto je bio na službenom putu) u čije je ime on tražio ‘’ono (!)’’ od drugarice?

Vlado, direktan, odgovori direktoru: ‘’To’’ sam tražio u svoje lično ime!’’.

Direktor, ljutit,  mu je naredio da odmah napiše izvinjenje i da ga odmah pošalje po šoferu  Salki dotičnoj drugarici. Vlado je to prihvatio i sjeo pa napisao pisamce, koje je ‘’zapečatio’’ i dao šoferu Salki, rekavši da joj on mora lično predati pismo i da je zamoli da isto otvori pred njim!

Direktor se smirio, misleći da je stvar regulisana, a Salko ode hitno na put. Vrati se Salko sa puta, ljut k’o puška, i reče da bi Vladu  ‘’zadavio’’, da mu je bio na dohvatu ruku u tom momentu!

Naime u poslanom pismu pisalo je : ‘’Drugarice ovo je šofer Salko, daj mu ….. malko!’’, a Salko je htjeo od stida da propadne u zemlju, kada mu je ‘’drugarica’’ pokazala šta piše u pismu!

Nekom prilikom, pitali Vladu da li ima deviza, a on kaže imam ja dosta deviza. Na pitanje kojih deviza ima, Vlado odgovori ‘’Ja imam samo životnih deviza!’’

A onda dodje tužna 1988 godina, kada Vlado popi svoju zadnju čašicu rakije, a malo poslije toga ‘’ode ‘’ na vječno prebivalište na gradsko groblje Bare!

Vladin duh, kao da je nastavio da živi na sarajevskom boemskom nebu, pa  će se i dan-danas pričati o Vladi, kao ambasadoru sarajevskih boema, nezvaničnoj ‘’tituli’’ koju su mu dodjelili Sarajlije još za života!

http://youtu.be/pVKP9zpN-P4

Oktobar 2013 napisao Mirza Hasanefendić

 

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply