IZ OKOLINE SARAJEVA, A ZRAČIO JE SARAJEVOM!

MIRZA HASANEFENDIĆ

IZ OKOLINE GRADA, A ZRAČIO JE SARAJEVOM (5)

ČOBANIJSKI BRICO DRAGO!

Kada pričaš o legendarnim čobanijskim likovima ne možeš, a da ne spomeneš Dragu bricu, koji je bio obljubljen u našoj raji.

Pričalo se da Drago nije rodjen baš u Sarajevu, nego u okolini grada odakle se vidi grad i ima svaki sat prigradska kombi linija. Poslije završenog zanata ostao je u Sarajevu za života i postao veći Sarajlija nego mnoge rodjene Sarajlije.

Kada je rat počeo, mnogi što su rodjeni na asfaltu napustili su grad, a brico Drago je ostao da podijeli sudbinu svog grada. Bio je mobilisan u vojsku kao vojni brico. Čobanijska raja, koja ga je volila mnogo, dala mu je iz zezancije  vojni identifikacioni bedž sa imenom ”DrAgo”.

Kada nije šišao vojnike, Drago je otvarao ”butigu” i šišao mušterije pod vedrim nebom. Na priloženoj fotografiji ( 1994 foto Nešo Vitlačil) se  vidi da je ”radnja” puna mušterija i čeka se na red. Drago pravi profesionalac i u ratu, u bijelom mantilu i sa vodom na kanisteru.

Poslovna i sarajevska karijera Drage brice, počela je početkom sedamdesetih godina u uglednom sarajevskom brijačkom salonu ”Mujić”. Tih godina na čošku tadašnjih ulica Dobrovoljaćke i Tome Masarika bio je otvore salon za brijanje i šišanje Mujić. A u radnji samo dva zaposlena gazda Mujić i majstor Drago, dvojica boema i tandem kojem nije bilo ravna u gradu!

Evo šta o tome kaže legendarni čobanijski jaran Nešo; (otvoren citat)

Gazda Mujić zvani Dajđa bio je bolesnik šaha, pa je ”zarazio” i majstor Dragu. Zimi, brijačnica je bila toplo sklonište, pa je sve bilo popunjeno, čak i stajanje! Ne znam da su partije da su partije imale igdje više kibicera, ali ne zbog šaha nego zbog njihovih duhovitih komentara kojim je bio popraćen svaki potez. Tako se je dešavalo da mušterija, kada sa vrata ugleda gungulu, misleći da svi čekaju na red odustane, pa je onda onaj prvi do vrata istrčavao da objasni da je prvi na redu. Mušterija sa kojima su bili bliski gazda i majstor su  sami sebi prali kosu ili sapunjali lice, jer partija šaha je bila u prelomnom trenutku, potezi se nisu kovertirali. (kraj citata)

Salon je bio skupljalište ”zgubidana” koji su tu provodili sate u ”zajebanciji”, a gazdi Mujiću i majstor Dragi to nije uopšte smetalo, pa su i oni redovno uzimali učešće u tim nezaboravnim sjedeljkama!

Jednom prilikom smo tako sjedili, piva sarajevska na stolu, meze sudjuka i čajna, ma nije se to tada tako strogo odvajalo i naravno ”šega do zuba”. U neko doba utrča u salon, sav uzbudjen, naš jaran Cobra, pa se obrati Dragi brici: ”Drago, brzo me obrij, imam sudar sa novom trebom!”.

Usta Drago nevoljno, od ića i pića, pa uze britvu u ruke da je ”naoštri” i da ga obrije. Vidi Cobra, ruka majstorova malo drhti od ”sjedeljke”, prepade se pa reče: ”Neka majstore, sjediti  ti sa rajom, a ja ću se obrijati sam!”

Dragi ne bi mrsko, pa se on vrati u društvo dobro zagrijano maliganima, pitajući : ”Gdje ono stadosmo?”.

Cobra se sam obrija, ustade pa upita Dragu koliko košta brijanje. Drago reče:” Cener”, a Cobra ostavi Cenera na kasi i ode svojim putem!

Usta majstor Drago od meze i pića, uze onog Cenera, gleda ga i kaže : ”Ja šupka, ode a ne ostavi majstoru bakšiš!”

Cocko je bio student obližnjeg fakulteta političkih nauka i bio je čest gost kod Drage. Cocko je dobio nadimak zbog povelike glave, za koju se nije mogla kupiti kapa u običnoj radnji, nego se šila kod majstora po ”mjeri”!

Cocko je zajebavao svakog pa i majstor Dragu, koji ga je ”načekao”!

Jednom prilikom sjeo Cocko u stolicu, pa naručuje šišanje Fenkare, koje je u to doba bilo popularno. Majstor Drago ga obilazi, pa mu nešto mjeri glavu i na kraju kaže: ” Moj dobri Cole, lako će mo mi za Fenkare, ali kako ćemo za plaćanje po kvadratnom metru ili po satima šišanja?”

Majstor Drago to reče, a prisutni ”zgubidani” se povaljaše od šege.

Nije uvijek Drago bio taj koji je dobija, znale su njega i ”mušterije” nasaditi!

Kod njega je u radnju svraćao i legendarni vlasenički fudbaler Suljo Babić zvani Beg, koji je u to vrijeme studirao u Sarajevu, a stanovao je na Čobaniji, a čobanijska raja ga je prihvatila.

Jednom prilikom, Drago nije baš najbolje ošišao Sulju, odnosno nisu mu bile obadvije strane glave podjednako ošišane.

Idući mjesec, kada je došao da se šiša, Suljo naručuje šišanje: ”Drago, hoću da me ošišaš tako da mi desna strana ne bude jednaka lijevoj!”.

Drago ljutito kaže: ”Ja sam majstor i ja neznam tako da šišam!”

A Beg njemu rece: ” Bezbeli da znaš, kada si znao zadnji put, značeš i ovaj put!”

Od tada je proteklo mnogo Miljacke, mnogi ljudi iz ove priče nisu više medju živim, a nama preostaje da ih bar na momenat, čitajući ovu priču, ”oživimo” u slikama u našim sjećanjima!

Novembar 2013 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply