”SARAJEVSKA KLASIKA” …… KEMO HUSEINĆEHAJIĆ

SARAJEVSKA KLASIKA  AUTOR GOST

Sličica o “safundžiji” Kemi

Piše: Kemo Huseinćehajić

Mi, mala raja, dadosmo mu (zbog ukočenog vrata i malo “naherene” monumentalne glavuše oblika šečernog sanduka) nadimak Krivoglavac; naravno da je taj nadimak bio samo u “internoj” upotrebi, samo među nama – u to doba smo bili odgojeni da sa starom rajom komuniciramo sa dužnim poštovanjem, sa ciljem da se izbjegnu “čvoke” i “klempe”. A izbjegavanje tih čvoka i klempi je bilo vrlo preporučljivo – pričalo se da je Salem mog’o jednom čvokom ubit’ mačku! Da bi se takva jedna čvoka izbjegla, mor’o si kod kuće od starog iz kutije maznut’ dvjetri “Zete” i biti vazda spreman jednu dati nekom od vel´ke raje. Od tog momenta si uživao neku vrstu diplomatskog imuniteta. Elem, da se vratimo Kemi Krivoglavcu. Milina nam je bilo iza čoška podviknut: “Hej, Moke!” i laganim korakom ići nezainteresovano dalje, ali krajičkom oka radoznalo “kibiti” proceduru Keminog okretanja u smijeru “prozivke”. Naime, zbog svog ukočenog vrata Kemo je pravac pogleda mogao mijenjati samo tako što je kompletan torzo kao u usporenom filmu okretao u željenom pravcu. Nikada ga u životu na nekom drugom mjestu ne vidjeh nego na Baščaršiji na liniji „Komision“ kod “Egipta” – Begova džamija (a kasnije za tezgom kod ljetnog kina). Po tom „arealu“ su po cijeli dan štraftali „specijalci“ (ja lično sam ubijeđen da su to bili najbolji psiholozi na dunjaluku – nije bilo lako „nasaditi“ opreznog i skeptičnog papana!) gore-dole, tražeći “žrtvu” – papka, kojem će se vrlo povjerljivo u prolazu ponuditi nešto “ispod ruke”, jal ćuk dupljak (“or‘ginal”-Doxu), jal “šuškavac”, jal „or’ginal kamgarn, evo pipni hoš da ga upalim?“. Ni u toj čitavoj čaršijskoj frci ni jedna sitnica nije njihovom “soku okolovom” mogla izmaći: dva drota u uniformi skroz dole na Slatkom čošetu ih nisu tako zabrinjavali. Znali su oni njih, i obratno. “Rađa” se odvijala nemušto sporazumno. „Štofari“ propuštaju papke kad su drotovi u blizini, vrši se “rokada”, sad su oni išli polako prema Katedrali, a „štofari“ i „sahadžije“ polako prema Slatkom ćošetu. Više briga su pričinjavale one dvije šuhveli-spodobe u civilu, njih se moglo nanjušiti na kilometar. Eto, kako to raja priča, oni su i našem Kemi dohakali, jer neko “skroz odozgor” iz SUP-a predbaci, da njega i njegove Kemo Krivoglavac vuče za nos i da se s njima po vazdan igra “ćorabake”.

Kemo nas je prvo oduševio sa svojim ljepkom za rupe na čarapama. Magijskom vještinom je navlačio proderanu čarapu na drvenu “gljivu”, obrezivo “izfrancane” rubove rupa i svojim čarobnim ljepilom lijepio malu zakrpu na onu zonu destruktivnog djelovanja papanskog kopita. Za nas je ipak najznačajniji stadium Kemine “umjetničke” karijere ona razvojna faza koja je rezultirala sitnom, ali u taj vakat genijalnom prevarom zvanom “žučni safun”. Mi, balavadija, znali smo i po sat provesti uz njegovu tezgu i poluotvorenih usta upijati svaku njegovu riječ. Žene, hipnotizirane Keminim pogledom i fascinirane gestikom kojom je pratio svoju „prezentaciju“, kupovaše k’o mutave njegov „žučni safun“ kojim je tintom uflekanu „stoju“ (onu sa ribarom što tegli mrežu, bogami si za tu justo mogo par puta u „Romaniju od pola jedanes“, prvo mjesto) upravo oslobodio „plavila“.

Naravno, bi i malo opreznijih, onih koje se, iako stidljivo, usudiše i nešta k’o priupitat’ – i za takve Kemo imade pripremljene formule, mom jaranu Nadanu naumpade jedna: “Gospoja, ako ti je do zajebancije, ha’de doli stometara pa kog’ drugog podjebavaj! Đe si se prije raspitivala, jal kod privatnika il’ u državničkoj službi!!!”

Ne bih danas mogao ponoviti napamet u školsko doba „nabubane“ stihove iz „Tri hajduka“ ili slične, ali Keminu litaniju: “rasulo-se-prosulo-se, Inžinjeri-apotekari-ljekari-muku-muče-satraše-se-tinta-ulje-jod-mast-kolomast-rasulo-se-prosulo-se …” niti ton kojim je to „okujiso“ neću zaboraviti do kraja života!

I jednog dana nestade Keme! U čaršiji se svašta pričalo o njegovoj iznenadnoj smrti. ali ko će vjerovati čaršiji!

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply