KO JE SARAJLIJA?

AUTOR GOST BLOGA

Kemal Huseinćehajić

Sarajlije, papani i „fina, stara sarajevska raja“

Draga blogovska rajo, drage Sarajlije! Evo hoću da se riješim gomile nekakvih pitanja koja sam sebi postavljam i neodgovorena ih teglim ne samo odkako počeh zavirivati u nostalgične portale:

Ko ili šta je „Sarajlija“? Jeko je „Rajvosa“? Smijem li sebe ubrajati u taj species, ako sam grad u kojem sam se rodio i odrastao napustio prije više od 40 godina? Ili je Sarajlija samo onaj ko je u tom gradu proveo onih užasnih 1425 dana krvareći, gladujući i oplakujući svoje najdraže? Je li Sarajlija i onaj, koji se u tom gradu rodio i u njemu odrastao, pa ga za vrijeme onih užasnih 1425 dana nekako uspio napustiti („A đes´ ti bio kad je pucalo, pakšu?“)?  Je li takav jedan Sarajlija i onda, ako je u to vrijeme Sarajevo napustio „preko Vraca“ ili samo onaj kome to uspje „kroz tunel“? Da li je i onaj Sarajlija, koji se u Sarajevu rodio i u njemu odrastao, zatim ga napustio  da bi sa „brđanima“ slao braniteljima i civilnom stanovništvu municiju – al´kroz cijev? Da li je onaj koji nikada nije čuo za „Mordu“, „Miljenka“, „Slogu“ ili „FIS“ „generalno“ papan? Hoće li taj papan biti krivo pogledan jer ne zna gdje je bila „Tilava“, Bašta „Istre“, Hotel „Zagreb“? Ne znam više ima li još mnogo Sarajlija koji znaju šta se birvaktile mislilo kad se kaže „Kod dva vola“, „Kod Amira“, „Ceker-Kafana“,  „Kod Torbice“, „Gurman“, „Samek“, „Orla-Apoteka“. Jesam li u pravu što smatram papanom one koji vic počinju sa: „Kaže Huso Hasi“ umjesto „…Suljo Muji“? Može li neko biti Sarajlija, ako mu roditelji kod krštenja dadoše ime Mrgud?  Je li „fina, stara sarajevska raja“ samo ona „elita“ koja je prošla kroz jednu od „boljih“ sarajevskih gimnazija nakon što su na veliku radost plakajućih mamica i tatica već u „osmogodišnjoj“ privatno apsolvirali „solfeggio“? Ili ako su bili talentirani vrhunski rukometaši, fudbaleri i košarkaši? A šta je sa mojim školskim jaranima „bunardžijama“, „šibicarima“, „štofarima“ i sličnim („A imal tu đe mene?“)? Imam li pravo ubrajati u Sarajlije i one koji ne imadoše „sreću“ da se u tom gradu rode, a ja ih smatram i dandanile „beli Sarajlijama“ (sve ih je manje, na moju veliku žalost!): Kiko Izet Sarajlić, Duško Trifunović, Veljo Milošević, …. ma mogo bi ih do Bajrama nabrajat! Šta me se tiče, što je Valter Perić rođen u Prijepolju (ma nisam to ni znao, evo sad pogledah na Wiki!), on je za mene Sarajlija! A srce mi nekako brani da u Sarajlije ubrajam one koji su se u njemu rodili, taj grad im sve dade, a oni ga izdadoše (ma jok, ne mislim Nemanju, ima i gorih!). Pa se ponekad pitam: spadam li i ja u tu grupu, jer sam taj grad napustio prije toliko godina – ja ga napustih „trbuhom za kruhom“. Ostavih za sobom nekog ko me možda i volio, ostavih raju da bez mene idu sabahilden kod Dibeka „na mahmurlušu“, a što sam stariji, sve intenzivnije se sjećam prljave a drage mi Miljacke (sapače, plise, mrene, gagavci, poneki kljen „na ruke“),  osjećam okus taze „maznute“ karpuze; sjećam se ko iz nekog crno-bijelog filma iz „Kinoteke“ kako, zaljubljen „ko tele“, gledam na sat („u sedmicu na Principovom“) i pitam se hoću li „izvisiti“. Pa samo što mi suze ne gruhnu, kad se sjetim kako raja malom „Šipcu“ Nehimu pališe „čvoke“ samo zato što je „Šiftar“, a taj isti Nehim me jedne hladne i gladne zime kad sam „drimco“ spasi da ne crknem od gladi – kad ga stari ne gleda, mazne ja jednu ja dvije šampite pa ih nafiluje u pô pripremljenog taze somuna (a i to pola somuna mi Aiša Kurićka „proturila“ dok joj oznojen otac bio oko peći zaposlen). Nehime, jarane, ti si za mene bio i osto Rajvosa!

Pa eto, kad sve na vagu metnem i raspodjelim na „plus“ i  „minus“ pa negdje izađe: „Jesi ba, ti si ono pravo Rajvosa!“ opet pitanje: jesam li i, ako jesam, po čemu to ja kao bolji, od onih koji nisu iz Šehera? A sve mi drago s „mojima“ pričat, valjda sam samo onda ja stvarno ja!

Znam, mnogo pitanja, siguran sam da je i vama poneko od tih prolazilo kroz glavu – a više glava  mogu sknaditi (ponekad) i pametnije odgovore; naravno da ta pitanja (isto kao i eventualni odgovori na njih) nisu u momentu od egzistencijalne važnosti za „svet i bližu okolicu“, ima važnijih, Branko Bujić – Buja nam na blogu samo par nabroja: „… kontejner, ‘narodni’ poslanik, nezaštićen otvor na pločniku, piljar-tajkun, rupe na asfaltu, nepotista, Titovom 140 km/h, Vrhovni sud BiH, državni službenik ili službenica, Krivaja, niska penzija, neisplaćene plate, neuplaćeni doprinosi, gramatičar ‘domaćeg’ jezika, nestalih $5 milijardi, diler, zatvorene fabrike, nepostojeća vlast, tumači zakona, sudije i zakon, provodjenje zakona, pranje novca, pištolji bez dozvole, Slavko Jovičić-Slavuj, mito otvoreno, mito u koverti, oduzet stan, provaljen stan, prazna galerija, akademski dezinformatori…“, ali eto, tu su! Mislim pitanja! I nemoj matere ti pitat „Šta nam je pjesnik sa ovim hotio rijet?“ Htjedoh samo da promuhabetimo i da mi kažeš jel´ i tebi ´vako nešto ponekad kroz glavu prolazi. Hvala na strpljenju! A i s kim da ove misli podijelim, ako ne s tobom, dragi čitaoče…

Haj´vozdra, Kemo

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply