DAN KADA JE ŠEHA ”POVALIO” JAŠINA…..

MIRZA HASANEFENDIĆ

DAN KADA JE ŠEHA ”POVALIO” JAŠINA!

Dan za istoriju, kada su navijači Želje navijali za Sarajevo!

Nedavno, ja se sjetih jedne prijateljske utakmice iz mog djetinjstva. Ona mi je ostala ”urezana” u pamćenju i dan-danas!

Tog dana, na početku davnih šezdesetih godina, išao sam prvi put sa mojim ocem na fudbalsku utakmicu na koševskom stadionu. Bio sam još dijete, pa je moguće da sam nešto i propustio ili zaboravio, ali se sjećam najvažnijeg momenta dana.

Bila je to utakmica o kojoj se danima pisalo u novinama, a pričalo u kafanama i u kancelarijama širom grada. Ne sjećam se u povodu čega, ali je u naš grad dolazila reprezentacija Sovjetskog Saveza, u raji zvana ”Zbornaja komanda” da odigra prijateljsku utakmicu. ”Čelicni momci” sa onim čuvenim čirilićnim CCCP na prsima, vrsni fudbaleri sa atletskom fizičkom spremom, su ”harali ” Evropom rušeći sve fudbalske mitove.

Kako je to već naš narodni običaj, mi smo došli sat ranije da zauzmemo dobro mjesto na tribinama. Kada smo ušli u stadion čija su vrata bila širom otvorena, isti je već bio pun do posljednjeg mjesta, pa smo morali ostati dole na asfaltiranoj kružnoj traci, predvidjenoj za vozila hitne pomoći, milicije i slobodnu cirkulaciju gledalaca.

I nismo mi bili jedini, nego je bilo pet redova gledalaca, što nije ni tada ni bilo kada kasnije vidjeno. Naravno, da ondašnji stadion Kosevo i današnji ne liče skoro ni u čemu!

Ruski igrači, u tradicionalnim crvenim dresovima, su izašli predvodjeni kondicionim trenerom na kolektivno zagrijavanje. Bilo je to ono ”čuveno” profesinalno timsko zagrijavanje, kratki sprintovi, čučnjevi, sklekovi i slično!

Sa druge strane naši momci, su se uglavnom zagrijavali igrajući “ševe”, pimplajući (pepajući) loptu i tek po neki ”ozbiljniji” igrači trčkarajući lagano u korneru.

Protivnik je bio žestok, pa je klub odlučio da izvede na teren najbolje što ima u gradu, odnosno pozvao je dvije Željine legende (i legende za sve nas) Mišu Smajlovića i Ivicu Osima da pojačaju FK Sarajevo za tu utakmicu.

NAPADAČKI TRIO SNOVA (tri velike fudbalske legende zajedno u istom timu)

Zamislite taj napadački trio snova, trojka za nezaborav i za istoriju sarajevskog fudbala. Desna polutka (8) probojni fudbalski velemajstor Mišo Smajlović, centarfor (9) Hase Ferhatović, golgeter i igrač čiji je dribling ”lomio kičme” odbranama i lijeva polutka (10) Ivica Osim fudbalsko savršenstvo bez mane!!!

Prvi put, što ja znam, navijači Želje su dolazili u talasima na Koševo da navijaju iskreno za Sarajevo, možda im je bilo lakše pri srcu sto su taj dan igrači Sarajeva nosili bijele dresove. Ja sam bio sretnik da sam bio, kao gledalac, učesnik jednog sportskog istorijskog dogadjaja, a kojeg se i danas rado sjećam!

Utakmica je počela u žestokim napadima ruskih igrača koji su željeli staviti odmah do znanja koje gazda na igralištu. Naša odbrana se borila žestoko, odolijevajući svim ruskim napadima. Sa druge strane naši majstori u napadu, su se probijali kroz ”crvenu” odbranu, eksplozivnošću i driblinzima. Oni su to majstorski radili, pa su često upadali i u šesnaesterac dolazeći u priliku da postignu gol, ali koji nije nikako ”dolazio”.

Za sve je to bio kriv ruski golman, legendarni Lav Jašin, čovjek div ”sa  rukama do koljena” koji je sve napade naših velemajstora i želje nas navijača zaustavljao hladno na svom petercu. Nama, djeci, se činilo da to nije čovjek, nego hobotnica sa mali milion ruku, koji lagano sa svojim rukama kupi sve što zuji oko njega!

Lav Jašin je smatran u to doba najboljim golmanom svijeta, a vjerovatno je i jedan od najboljih golmana svijeta svih vremena. Pored kvaliteta, ono što je Jasina razlikovalo, od svih drugih golmana bio je njegov revolucionarni metod branjenja gola. Za razliku od svih drugih golmana, tzv golmana paradera, on je svoj gol branio dobrim postavljanjem tj. zatvaranjem (skračivanjem) ugla šuteru i ne rijetkim izlascima sa linije. On je bio neka inteligentna simbioza rukometnog i nogometnog golmana ili još bolje rečeno ono sto je bilo najbolje i najkorisnije za oba golmana.

Kada spomenuh golmane paradere, napraviću jednu malu pauzu na temu teksta, pa spomenuti jednu YU golmansku legendu, velikog golmana paraderaVladimira Bearu. Za razliku od Jašina, Beara je bio drugačiji tip golmana i bio je poznat po bravuroznim paradama, poput leta lastavice.  Je se sjećam da smo kao djeca pjevali kada kiša pada, jednu malu pjesmicu ”Kiša pada, trava raste a Beara pravi laste!”

Bio sam tačno iza jašinovog gola, na sjevernoj strani prema bolnici Jezero  i sve sam vidio to iz prvog reda.  Navijači su bili frustrirani, naročito kako Jašin, koji se nije nijednom nije bacio na zemlju, brani sve ”zivo”. Bili smo ubjedjeni da je njemu nemoguće dati gol!

Polovinom drugog poluvremena, negdje na centru lijevi half Sarajeva, Salih Šehovic (zvani Šeha) je prihvatio loptu i lagano preko sredine terena krenuo prema ruskom golu. Išao je lagano, onako visok, i dugim koracima osvajao teren gurajući loptu pred sobom.

Ruski odbrambeni igrači su se taktički povlačili, markirajući naše navalne igrače.  Šeha se primakao na 35 metara jašinovom golu i pogledao lijevo i desno; svi njegovi saigrači su bili ”pokriveni”.  Ruski gol je bio daleko, a Jašin je bio nesavladiv!

A onda se Šeha odlucio na nevjerovatnu drskost da šutira Jašinu sa te velike daljine. ”Zalegao” je na loptu i opalio je loptu tzv. ”punim” šutom. Šeha koji je inače imao snažan i dobar udarac (dao je dosta golova iz daljine), ovaj put je zakazao, pa je njegov udarac bio ispod njegove reputacije.  Lopta je dugo putovala (igračkim žargonom rečeno ”poslata poštom!”) prema golu. Jašin je krenuo nonšalntno da je pokupi kao i desetine drugih šuteva. Šut je bio tako nemoćan, da lopta nije ni stigla do gola, nego je pala na ”peterac” ispred gola. Jašin se sageo lagano da je pokupi k’o krušku palu sa grane.

A onda se desilo čudo! Da li je lopta imala neki ”felš” ili zbog mokre trave (kiša je padala u toku utakmice) kad se odbila od zemlje dobila je neobično rotirajuće ubrzanje, izmigoljila se iz jašinovih ruku i krenula prema nebranjenom golu.

U očajanju da je uhvati Jašin se bacio na zemlju svom silinom, ali je sve bilo kasno, lopta je ušla u donji desni golmanov ugao i ”zanjihala” lagano mrežu.

A onda slika za ”nezaborav”;  Jašin leži na zemlji, lopta u golu, a stadion na nogama!

Poslije su o ovome pisale sve domaće i strane novine, a raja u Sarajevu je to u svom jezičkom žargonu prepričavala; ”kako je Šeha ”povalio” Jašina (!)”.

PS.  Za igraca Saliha Šehovica, zbog njegovog inaše izuzetno snažnog šuta, vezana jedna anegdota. On je pri kraju karijere igrao u minijaturnoj drzavi Lihtenštajn, pa su u raji pravili šale ”Da su mu tamošnje vlasti zabranile da šutira, jer moze loptu poslati u susjedne države i napraviti diplomatski problem!”

Februar 2014 napisao  Mirza Hasanefendić

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply