KORESPONDENCIJA TROJICE UGLEDNIH SARAJLIJA!

PRIREDIO MIRZA HASANEFENDIĆ

”PRISLUŠKIVANJE KORESPONDENCIJE ” (POD RADNIM KODOM ”UMALO POPRAVNI IZ FISKULTURE”)   ILI ”OZNA SVE DOZNA”!

Bato, Jarane, preleti ovu korespondenciju pa vidi da li se na tom portalu sa ponekom uspomenom iz onih lijepih vremena možeš javiti

https://www.facebook.com/fisgol.sarajevo

Gospodine Huseinćehajiću, čitam sa zadovoljstvom blog Mirze H. i mogao sam primjetiti da se i vi javljate. Kako uredjujem portal fis-gol83-91.com.ba želio sam da vidim sa vama da li ste raspoloženi da se i za naš portal javite sa vremena na vrijeme? Pretpostavljam da vi dosta znate osoba (sportista) koje bi mogle biti predmetom vašeg pisanja a istovremeno od interesa za nase čitaoce.

U nadi da ćemo ostvariti saradnju, ja vas pozdravljam.

Urednik portala

Cijenjeni gospodine  Uredniče,

zavirio sam na Vaš portal i svidje mi se to što sam

vidio; vrlo profesionalno, raznobojno, puno lijepih i

dijelom nostalgičnih snimaka. Počašćen sam Vašom

ponudom za saradnju, samo mi se čini da se radi o

jednim malom nesporazumu: ja naime nikada nisam

bio sportaš (jednom prilikom me MILAN RIBAR,

tada moj nastavnik „FISKULTURE“, htjeo oboriti na

popravni; spasila me njegova žena, Pavica, koja mi

je predavala „SRPSKO-HRVATSKI“, jer sam u njenom

predmetu imao dobru ocjenu J!)… Ipak, imam jednu

ideju: preporučiću Vaš Portal mome prijatelju Bati

Rafajloviću, sa kojim me veže dugogodišnje prijateljstvo

– rijetko biste našli kompetentnijeg suradnika za Vaš

portal od Bate… Bato Rafajlović živi u Kanadi, ali ne

propusti ni jedno ljeta, a da se u FIS-u sa starim FIS-

ovcima ne sretne; rame zu rame sa Miroslavom Cerarom

(sa kojim je i danas u prijateljskom kontaktu) branio je

boje FNRJ na Olimpijadi. Biću slobodan i proslijediti mu

ovu našu korespodenciju sa preporukom da sa Vama

stupi u kontakt! Nadam se da sam Vam uspio pomoći

da u Bati Rafajloviću pridobijete jednog kompetentnog

suradnika za Vaš portal, prijateljski Vas pozdravljam i

želim Vam i dalje uspjeh, Vaš Kemal Huseinćehajić

Canada, 14. mart 2014

Vozdra Kemo, jarane, i hvala ti na ovoj toploj i lijepo sročenoj preporuci uredniku sa elitnog portala «fisgol» iz našeg Sarajeva.

Prije svega, jasno se vidi da si sa sportom – pogotovo s fudbalom – «na persi», jer sam ja, izgleda, pored sijaset (bukadar) tvojih prijatelja širom dunjaluka, jedini sportista kojeg imaš za jarana, a za nesreću, ni ja nisam baš dobar poznavalac «najvažnije sporedne stvari». Doduše, nešto sam bolji od tebe i evo, ukratko, dokle dosežu moje kvalifikacije za sardnika prestižnog i vrlo lijepo koncipiranog «fisgol» bloga:

 

– šut’o sam i ja dok se lopta još kotrljala kao krpenjača i, mada za gimnastiku tada nisam ni čuo, znao sam hodati na rukama, što je bilo presudno da, umjesto žuljeva na stopalima od šutanja, počnem dobijati žuljeve na dlanovima od gimnastičkih sprava;

– omiljeno opuštanje, poslije napornih treninga, bilo nam je šutanje «na male» u sali, a golovi, s jedne strane konj s hvataljkama a s druge konj za preskok. Znalo se dobro «zakrviti»…;

– moj profesor fiskulture u Ekonomskoj školi, pok. Fadil Požegija, bio je kondicioni trener tadašnjeg Želje «tvog» Milana Ribara i upravo Fadil me je «doveo» na tu istu školu kao profesora ekonomske grupe predmeta;

– jedinu prvoligačku utakmicu u životu, koju sam gledao uživo, bila je na Koševu sredinom 60-tih, kada su u zadnjem kolu igrali, čini mi se, Sarajevo – Čelik. Znam da je rezultat bio 4:1, ali ne sjećam se za koga. Bolje se sjećam da sam po pljusku, preko Gorice, došao kući mokar k’o miš.

Eto slagah; bio sam na još jednoj utakmici u Budimpešti, kad smo bili na jednom takmičenju pa su nas odveli da gledamo mjesne rivale Poštaš i Ujpest Dožu. Nemam pojma ko je pobjedio, ali nas je i tu kiša dobro natopila;

jednu jedinu utakmicu na velikom terenu odigrao sam 1967. u vojsci u Ljubljani, kada su protivnici iz garnizona Postojna u prvom poluvremenu poveli sa 3:0. Na poluvremenu sam tražio od zastavnika po nadimku Prle da kao «flaster» čuvam Nišliju koji nam je uvalio sva tri gola. Da ne duljim; tako sam svoju ulogu ozbiljno shvatio da se golgeter nije više s loptom sast’o, mi dali jedan gol, izgubili sa 3:1 i ispali iz daljnjeg takmičenja, a ja dobio izlazak u grad;

– mada sam po čuvenju znao bar 75% fudbalera sarajevskih prvoligaša između 1960 i 1990 (a i mnogi od njih mene na isti način), ne bih ni na prste jedne ruke mogao nabrojati koga od njih sam lično poznavao. Na umu su mi trenutno Rade Matić, Aco Ristić i veoma svestrani pok. Zoran Glasović – Ždero, koji je jedno vrijeme igrao za Sarajevo lijevo krilo, ali je bio bolji u malom fudbalu i u rukometu;

– i na kraju, čak nisam navijao ni za jedan sarajevski, a ni klub bivše Yuge, ali sam volio gledati YU-reprezentaciju i za nju (pri)strasno navijao.

Eto, Kemo moj, koga si umalo, «bona fide» (biva, u dobroj namjeri), podvalio «fisgol»-entuzijasti, kao «…rijetko kompetentnog suradnika…». Ali, pošto je tvoja preporuka više nego benevolentna, to ti je oprošteno i samo potvrđuje opravdanost namjere tvog profesora fiskulture, legendarnog Ribara, da te obori na popravni.

Budi mi zdrav, Kemo moj!

Tvoj B a t o

PS: Jedna ispravka: Branio sam boje SFRJ (ne FNRJ), ali ne na Olimpijadi: Bio sam u užem izboru za Tokio 64 i Meksiko 68, ali nisam ima sreće.

Inače, ja preko svog facebook-a pratim FISGOL !

Lijep pozdrav,

Bato Rafajlović

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply