NA PRVOMAJSKI URANAK SA DRUGOM TITOM!

MIRZA HASANEFENDIĆ

NA PRVOMAJSKI URANAK SA DRUGOM TITOM

”Spava radnička klasa, od ”nacije” umorna joj glava!”

Volim kada sanjam, a naročito kada sanjam drage osobe. Tako  sinoć sanjam da putujem ”brzim”  preko Bosne i bivše Juge sa drugom Titom. Kažu da ne valja ”uznemiravati” mrtve, pa ni ja to ne radim rado, tj.  da ”diram” jednu takvu veličinu, ali ima nekih koji kažu da se Tito vrti u grobu k’o propeler kada vidi šta uradiše od njegovog velikog  djela!

A u snu,  ”k’o biva”,  krenuli mi u lijepo Prvomajsko jutro na Prvomajski  uranak, kako je to bilo nekada u radničkoj tradiciji. Letimo mi nisko iznad bivše nam domovine, iznad fabrika, pa vidimo da fabričkog dima skoro nigdje ni da nema. Drug Tito malo ”zbunjen”, kao da je tek stigao”, pa  kaže : ” Vidi se da je praznik i neradni je dan dok fabrike ne rade, a od dimova samo se roštilji dime!”

Ja nešto pomislim, ali neću da ga to ”zaboli” : ”E moj dobri druže Tito, nije ovo neradni dan,  ovako je svaki dan, a za fabrike ovo je , neradni ”frtalj” vijeka, jer evo već dvadestak godina (i više) ne rade fabrike. Kod nas su daleko jači i veći dimovi sa roštilja nego dimovi iz fabričkih dimnjaka!

Ovi novokomponovani ”demokrati”  na vlasti ne mogu ni da okreće one ”tvoje” fabrike, a kamoli da izgrade nove i uposle nezaposlene. Otvaraju oni kafane, slastičarne , pekare ,….poštujem ja to, ali to  ne zapošljava mnogo ljudi , dva-tri neprijavljena radnika, bez ikakvih radnih i ljudskih prava!

Istim radnicima novonastale gazde plaćaju doprinose za zdravstvo i penziju, po sistemu ”TO  TI   DOĐEM!!” ili bolje rečeno ”malo sutra” tj.  nikada!

Nema posla, nema plaćanja doprinosa za one koji rade, nema plata, nema ništa ima samo pesma i pjesma………ona nas je održala i na tome joj hvala!

A nekada davno, davno……išla je radnička klasa na Prvomjaske uranke na Vrelo Bosne, bila je limena muzika, okretala se jagnjad, sviralo i pjevalo. Istina je da je bilo i ideologije, pa su partiji vjerni drugovi pjevali ”onu proletersku”; ”Amerika i Engleska biće zemlja proleterska!”

Meni se nekako prividja da danas, ovde u daljini,  da za Prvi maj čujem melanholičnu pjesmu ; ” Amerika i Australija, postale su zemlje Sarajlija!”

Nekada poodavno za praznik rada bila je i parada, a danas ima gej parada, ćumrijada, primtivizma i nasilja parada, politički cirkus- parada, ma ima svega samo nema rada,….

Letimo mi dalje, a dole pruga ”Šamac-Sarajevo” pusta, nigdje ni putničkih, ni teretnih vozova, a bogami nema ni Titovih omladinaca! Nema više ni ”Bosna expresa ”, ni ”Olimpika”, ni teretnih vozova,  nema ništa….

Na legendarnoj pruzi koju je gradila Titova omladina, ( a ”pruga je gradila tu omladinu”) , vozovi se su rijetki, a mnogi Titovi omladinci su otišli daleko u svijet da tamo, oni i njihova djeca, grade neka druga društva.

Današnji omladinci, nemaju vremena da grade pruge, zauzeti su ”tekstiranjem” na ”fonu” i kafenisanjem!

Ustvari pruge i ne trebaju društvu jer nema ni putnika, a ni teretni vozovi nemaju šta da utovare jer se ništa i ne proizvodi!

Tada nije bilo ”privatnog vlasništva”, ali bilo je vozova a bogami i da se ”šta” utovari u njih.  Danas  ima ”privatnog vlasništva”,  ali nema vozova, a i nema šta da se utovari!

Ima, samo, puno lokomativa, sa raznim oznakama,  a koje se ” brzo umore” pa kada putuješ vozom Sarajevo-Beograd imaš četiri promjene lokomativa; Željeznice FBiH, RS, Hrvatske, Srbijanske! (Nekada u dobro davnim vremenima  ni Ćiro nije uzimao četiri puta vodu do Beograda).

To je današnja verzija političkih vlasti spajanja ”različnosti” u jednu cjelinu i ”zajednički” život!

Putujemo mi dalje, drug Tito nešto šutljiv, pa će odjednom: ”Nije mi jasno, vidim slabo se radi i proizvodi, nema plata, ali narod i dalje kupuje. Veliki trgovački centri niču poput gljiva po cijeloj bivšoj zajedničkoj domovini?”.

Kupuju druže Tito, kupuju……a sve plaćaju kreditnim karticama. Imaju lažni osjećaj da su finansijski moćni, a ustvari ne razmišljaju da kupuju robovski status i da će biti robovi Banaka i raditi za njihove gazde ubuduće.

Nastavlja drug Tito: ” Nije mi jasno, slabo se radi i ne plaćaju doprinosi, a opet svako selo ima fakultet, iz čega se taj škoski ”bum”  finansira????”

Moj dobri druže Tito, pretežno to se finansira po sistemu ”samofinansiranja” tj.  koliko ”uplatiš” toliko i ”dobiješ” , mislim na ocjenu. Život u današnjem društvo funkcionira po sistemu one stare narodne ”Koliko para, toliko muzike”.

”A šta radi moja radnička klasa?”- pita drug Tito!

” Radnička klasa spava, pod ”nacijom” posrnula joj glava!”

Drug Tito se malo zamisli, pa reče: ”Meni je i ovo ”malo” što sam vidio dosta, odoh  ja! Više volim da živim u sjećanjima, nego u ovim novim ”demokratskim” promjenama u mojim narodima!”

Reče i nestade, a ja se probudih iz sna pa rekoh onako za sebe: ” Nisi ti jedini druže Tito, koji tako misliš. Hvala ti za lijepu mladost koju smo imali i neka ti je vječna slava!”

Zato uz ovo ”sjećanje”, želim svim ljudima koji drže do toga :

”SRETAN  VAM  PRVI  MAJ, PRAZNIK RADA!”

April 2014 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply