SUPERHICK, MODERNI HEROJ, KOJI OTIMA SIROMAŠNIM DA BI DAO BOGATIM!

MIRZA HASANEFENDIĆ

SUPERHICK, MODERNI HEROJ, KOJI OTIMA SIROMAŠNIM DA BI DAO BOGATIM

U mom djetinjstvu i mojoj mladosti mi nismo imali MP-3, ali smo imali radost zvanu stripovi. To je bila radost naših generacija kroz koje smo mi ”gutali” kulturu. Počinjalo je u ranom djetinjstvu sa stripom ”Nikad robom” (Mirko i Slavko), pa preko ”Vukova Ontarija” ( i drugih sjajnih stripova) do najboljeg stripa svih vremena , za mene, ”Alan Forda”.

Ja sam volio strip ”Vukovi sa Ontarija”, čiji su se junaci borili protiv crvenih Mundira. Nisam imao pojma ko su bili crveni Mundiri (danas znam) ali to je za mene bio dalek i nepoznat svijet.

Ali život piše romane, samo ne znam ko uzima autorske honorare! A onda sam se i ja, zajedno sa mnogim Sarajlijama, ”preselio” jednog dana u zemlju ”Vukova sa Ontarija”. Ponekad imam običaj , u šali, reci da smo se i mi Sarajlije priključili familiji ”Vukova sa Ontarija” kao sarajevski gugani( čaršijski golubovi) u Ontariju.

To je, za mene, bio prvi slučaj (naivan i dječiji) kada strip postaje svakodnevnica, ali drugi slučaj prelaska likova stripa u stvarne likove koji odlučuju o ljudskim sudbinama je mnogo teži i bolnije za sve one koji trpe od njega.

Najbolji strip koji sam ikada čitao bio je legendarni italijanski strip ”Alan Ford” sa prevodom Nenada Briksija. To su bili nenormalni junaci, ružni,nosati, kokuzi i oni su ti koji su uvijek dobijali ”degenek”. Totalni negativ svih junaka u drugim stripovima i filmovima.

Koliki su oni bili ”supermeni”(?) nabolje pokazuje legendarna izreka nosatog agenta Boba Roka, kada on i Alan Ford, se pripremaju da uhvate dva sitna lopova; ”Alane kako ćemo ih uhvatiti, njih su dvojica a mi smo sami?”

Ja sam mislio da taj svijet ne postoji i da je to ”naučna fantastika” autora. Strip su pravili autori Magnus i Bunker.

Nisam mogao nikako shvatiti da ima takve sirotinje u bogatom (?) svijetu i da ima toliko okrutnosti i gladi. Tako u  jednoj epizodi glavni junak na pitanje ima li hobi odgovara: ”Imam samo jedan hobi da jedem!”.

Legendarni junak je bio izumitelj (pronalazač) Grunf čije su izreke bile za nezaborav : ”Bolje živiti sto godina kao bogataš, nego jedan dan kao siromašan”, ”Ako misliš pobjediti, ne smiješ izgubiti!”, …

Najbizarniji lik bio je junak stripa poznat pod imenom Super Hick. Jedan ljubitelj alkohola, koji se nikada ne trijezni. On je bio totalni negativ junaka naše mladosti Robin Huda.

Robin Hud je bio heroj koji je , po priči, otimao bogatim da bi dao siromašnim. Super Hick je bio moderan heroj čija je deviza bila uzmi siromašnim, da bi dao bogatim.

Kao dijete nisam nikako mogao prihvatiti da postoji takva ličnost!

Bogati su već dovoljno bogati, da bi uzimali od siromašnih.

Gledajuši današnje ulice širom geografskih merdijana, vidim nažalost da nadrealni likovi stripa ”Alan Ford” hodaju svakodnevno svjetskim pločnicima i da je taj strip stvarnost, a  najrealniji lik iz stripa ”Alan Forda” je svagdje prisutni Super  Hick.

Moderne ”tehnologije” su ”klonirale” Super Hicka pa ga ima na svim stranama svijeta od bogatih zemalja, do zemalja naše nam bivše zajedničke domovine. Ima njih ima mnogo i u zemljama gdje alkohol nije rado vidjen! (ustvari, iskreno govoreći, alkohol nema nikakvog značaja u ovoj prici, jer  oni to rade trijezni)

Pa tako, bila jednom jedna zemlja radnika, seljaka i intelektualaca na politički brdovitom Balkanu.  Dodje rat i te zemlje nema više fizički! Možda živi u sjećanjima onih koji su je voljeli, ali to ”ne pije vode” !

Bitke prodjoše, ali, tu i tamo, neki novi likovi slični Super Hicku dodjoše.Oni izmisliše destruktivnu riječ privatizacija (u njihovoj verziji)!

Narod k’o narod, kad spomenuše privatizaciju (još prije rata) narod se obradova kao dijete ”šečerlami”. Svi su sebe vidjeli kao buduće gazde i bogate, a niko se nije vidio kao gubitnik. Narod nije shvatio da je to igra za ”malo jače timske igrače”  ponekada pomognute i ”stranim parama”.

Privatizacija ”uze” radnicima fabrike, seljacima zemlju a intelektualcima diplome.

Nekim ”Super Hickovima” malo bi i to, pa uzeše zdravlje i mirnu starost ”zaposlenim” (?), jer ne plaćaju radnicima doprinose; ni za zdravstvo, ni za penziju.

Kada je narod to skontao, počeo je u tradicionalnom folklornom stilu da spominje familiju ”Super Hickovu”, odnosno da psuje sve po spisku, ali je bilo kasno. To je ličilo na onu čuvenu narodnu; ”Jeben Juka (ili Djuka) u potoku kuka…..!”.

Neke ex-Yu ”super Hickove” koji su, prije rata, bili na margini društva, u ova ”burna vremena  ”pravo pošlo” , pa zaimali. Ali, teško je od fukare u srcu napraviti ”hadziju” iz pjesme. (Crvena jabuka; Dirli, dirli, dirlija, nemoj dizat graju, para ima hadzija i za sitnu raju!!)

Nema više samoupravljanja i nema niko da brani radnike, pa oni od muke zapjevaše;

”Oj ”crveni” i vi ste uzimali, ali ste i nama dali, a ovi,”raznobojni”, i dušu uzimaju, a nama ništa ne daju.

Naša tuga je pregolema,prodje tri mjeseca a plate nema!”

Nema plate, nema penzije, nema pravne države, ništa nema….samo p(j)esma, a ona nas je održala i na tome joj hvala!

Za kraj specijalan dodatak crtani film ”Alan Ford”!

12 mart 2012 napsiao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply