FILDŽAN LIGA (nastavak)!

MIRZA HASANEFENDIĆ

FILDŽAN LIGA (nastavak)!

Pohvala za borbu protiv nesportskog ponašanja!
Preseljenjem ”Fildžan lige” sa Skenderije, na crvenu šljaku pomoćnog koševskog stadiona (broj2) , ista je dobila nove sadržaje i nove ”tifoze” koji su poput grozdova visili ne gvozdenoj ogradi igrališta.
Nedjeljom ujutro na parkingu stadiona Koševo bila je pijaca automobila, uglavnom polovnih ”fića” , ”tristača(de luhe)” i ”stojadina”. Pojedinci su prodavali pivo i Yugo-cockte, koje su bile hladjene u kantama sa vodom (počesto prljavom).
Poslije pregleda pijace, a u deset sati, počinjale su utakmice. Raja je komentarisala i psovala sve redom (kada ne ide) igrače i članove uprave,a najviše sudiju. Kao jedna vrsta animoziteta prema sudiji bila je i čuvena ”pjesmica”: ”Sudija nije muško, neko mu ga zduško!”
Dolazak ”Fildžan lige” na Koševo, doveo je i do afirmacije novih klubova. Bljesnuo je FK ”Saobraćajac” , klub koji je bio ekipa gradskog saobraćajnog preduzeća, a u kojem nije igrao nijedan šofer, ni kondukter, ni revizor. Ako nisu igrali oni, zato su igrali vrsni igrači golman Mirjanić, Peko Marković, Gvozden Medjid zvani Čičak, Zela Abdurahmanović itd.
Alfa i omega kluba bili su dva Fadila, trener Fadil Hajro i ”tehniko”Fadil Kiseljaković, dva čovjeka koji su poklonili dušu i mladost ovom klubu. Klub je imao love pa su igrači igrali često u novim modernim dresovima, a na nogama su imali kopačke Adidas i Puma, koje su u to vrijeme bile pojam marke!
Mnogi igraci iz drugih klubova ”Fildžan lige” bili su ljubomorni na igrače Saobraćajca, jer su kružile glasine da na ime ”hranarine” (zakonski dozvoljena forma finansiranja amaterskog sporta) dobijaju po pedeset ”keka” (ona plava 5000 sa jugoslavenskom skupštinom na naličju) po utakmici, što je sa nekim drugim dodacima donosilo mjesečno jednu pristojnu studentsku stipendiju.
Ideološki rečeno u odnosu na fudbalski proleterijat, oni su bili sitna buržoazija ”Fildžan lige”.
Ako je svjetski fudbal imao Stenli Metjusa kao simbola igrača u starijem životnom dobu, onda je i ”Fildžan liga” imala svog Metjusa u liku velikog majstora fudbala Zije Kunića (brata pjevača Dine Kunića), koji je igrao da kasnih četrdesetih godina. Igrao je Zijo i u višim rangovima, ali ja karijeru završio, za svoju dušu u sarajevskom Partizanu. Kao autor ovog teksta i poznavalac nogometne problematike, mogu slobodno reči da je bilo manje opasno igrati u engleskoj ligi sa pedeset godina, nego sa trideset-pet u ”Fildžan ligi”.
Nešto kontam, bilo bi pošteno i ljudski da FIFA prizna našoj legendi Ziji beneficirani igrački staž, zbog rizika igre u Fildžan ligi, pa da mu se računa sa tim da je završio karijeru u šezdestoj godini, kao najstariji igrač u istoriji fudbala.
Koliko je bilo žestoko u ”Fildžan ligi” najbolje govori izjava jednog igrača FK ”Jug”-a, a koji je odigrao samo jednu jedinu utakmicu za navedeni klub, a na pitanje kako je bilo? On je, po izlasku sa terena, odgovorio: ”Jarane, uspješno je bilo jer sam izašao sa utakmice živ, zdrav i čitav!”.
Inače svi klubovi su pripadali nekom dijelu grada (nekoj raji) pa je tako FK Jug bio sa Bjelava, Sloboda (Švrakino), za klubove Sedrenik, Hrid, Vratnik, Vrbanjuša, Širokaca, Koševsko brdo samo ime govori. Raja iz centra je uglavnom igrala za Partizan (zona jedno vrijeme), Saobraćajac, OFK Bosna i Iskra (zona).
U ”Fildžan ligi” igrao je igrac po imenu Mešak. On je bio ”lav” na terenu, a raja je uvijek volila ”lavove”. Mešak je bio fizicki kopija čuvenog igrača Nobija Stajlsa i volio je da ”krpi” žestoko. U privatnom životu nosio je naočale sa dobrom dioptrijom koje je skidao kada igra. Bez naočala, možda je nekada i promašio loptu, ali protivničkog igrača nije nikada promašio, i to je garantovano.
Inace van terena, Mešak je bio jedan vrlo fini i tihi mladić, koji nije volio ”belaje”.
Ima jedan čovjek, koji je bio legenda ”fildžan lige” i kojeg su svi voljeli, iako nije nikada ni pipnuo loptu nogom.To je bio čuveni fotograf (Oslobodjenja i Večernjih novina) Adem Bjelonja, koji je ovjekovječio mnoge majstore ”Fildžan lige” na svojim crno-bijelim ”fotkama”. Jednom prilikom, bio je prisutan na utakmici u kojoj je domaći tim neprestano napadao protivnički gol, pa se njihov golman dosadjivao oslonjen na stativu. Adem je bio iz njegovog gola, pa mu se on obratio: ”Daj ba, Ademe, jednu cigaru da iznenadim pluća!”. Adem mu je dao cigaru, pa je golman ”zadimio” medju stativama. Ali ako je on iznenadio svoja pluća, onda je i Adem iznenadio njega, jer ga je fotografisao kako puši na golu.
Kada je slika izašla u novinama, nastao je belaj. Golman kažnjen zbog nesportskog ponašanja, sudija kažnjen što nije vidio da mu puše, a Adem pohvaljen sto ”se bori” protiv nesportskog ponašanja na terenu!
Fildžan liga je bila radost za dušu i za oči hiljada Sarajlija, koji su provodili nedjeljna jutra na gradskim šljakastim terenima!
21 mart 2012 napisao Mirza Hasanefendić

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply