SARAJEVSKI ZAPISI…….VRIJEME (IZ)UMIRANJA SARAJLIJA GENERACIJE IZ PEDESET I NEKE!

MIRZA HASANEFENDIĆ

SARAJEVSKI ZAPISI…..VRIJEME (IZ)UMIRANJA SARAJLIJA GENERACIJE IZ PEDESET I NEKE…..

ŠTA JE NAMA ……HIMO SPECIJALAC ?

Priča o neobičnom nepisanom SA-rekordu i ”odlasku” njegovih učesnika!

U nekom prtehodnom članku autor ovog teksta pisa o neobičnom rekordu u dužini sviranja koje su ostvarili Kodexi i Čičci, a nekako u isto vrijeme dođoše žalosne vijesti o smrti nekih poznatih i manje poznatih Sarajlije. Te dvije priče, mada prividno nemaju nikakvu dodirnu tačku, navedoše me da evo danas napišem ovu priču koja ima ipak neku tajnu vezu i sa neobičnim rekordima i smrti Sarajlija!
Početkom sedamdesetih godina, pored ovih rekorda dostojnih Ginisove svjetske knjige rekorda, bilo je u Sarajevu vrlo popularno među rajom i postavljanje nekih lokalnih nepisanih rekorda. O jednom od tih neobičnih sarajevskih rekorda ”priča” i ova priča.
U to doba među ostalima ” ludorijama” mladosti bila je i priča o tome ko može pojesti više onog preslatkog rolata, koji je ustvario bio ”živi šečer” i u njemu je bio samo šečer, šečer i opet šečer.
Za taj rolat legendarni Zlatko Fočo zvani Foks je rekao: ” Kada ga šečeraš (diabetičar) samo pogleda odmah kolapsira”. Bila je među rajom često priča ko može pojesti više tog ubitačno slatkog rolata.
U pauzama vježbanja svirki, skupljali smo u bifeu u Trasi, muzičari i sva ostala raja. Tu je bio i izvjesni Himo, to mu je bio nadimak čije pravo ime nisam nikada znao, a što nije ni bitno za ovu priču u cjelini. Himo je tu nešto radio i bio je uvijek prisutan na tim ”šupljiranjima” u Trasi.
Himo je bio momak nižeg rasta i vrlo mršav ili kako ga opisa Mirsad Hodžić onako u žargonu; ” Visok metar i žilet, a težak četr’est kila zajedno sa krevetom!”.
Iako je bio slabije fizičke konstrukcije Himo je mogao pojesti za trojicu, ma bilo je to ”strahoba” za gledati. Na ovo čuveni čobanijski lik Hakija Hašak Kapetanović bi imao običaj reči : ”Mora da ima podstanare u stomaku”. (Sjećate se biologije iz škole i ”poglavlja o pantličarama i sličnim crvima!)
Jednog dana na ”šupljiranje” dođe gitarista Dragiša Jović i reče da je vidio u slatičarni ”Dvije ruže” zvanoj ”Kod komše” (kod Druge gimnazije) jednog momka koji je pojeo tri frtalja gore spominjanog rolata za petnaest minuta.
Mi se, ono, k’o čudimo i ibretimo, kad Himo skoči, pa reče: ”Nije to ništa, mogu ja pojesti kilu rolata za petnaest minuta….?????”
Mi zinuli, i već osjećamo neku ružan ukus u grlu, pa krenu ono ; ”Ne budali, ne možeš”, ”Mogu”, ”Ne pretjeru…”. ”Mogu..”….i na kraju pade opklada u dva cenera da se to dokaže,
Krenu, poput scena iz čuvenog cirkusa Monti Pajtona, Himo naprijed a za njim cijela bulumenta iz Trase prema ”uglednoj” slastičarni ”Special” kod česmi kod Begove džamije, za koju je Himo tvrdio da ima najslađi rolat.

slatko cose
Stigo smo mi tamo, pa kada nas ”majstor” vidje na ulazu obradova se veli evo mušterija, evo pazara. Prođo smo prvo kroz uski prolaz (poput tunela) i uđosmo tamo u dubinu gdje je bila mala sala sa par stolova. Tako je bilo sedamdeset i neke, a kako je danas i da li ta slastičarna još postoji to neznam!
Sjede Himo za jedan sto, a guta raje stoji oko stola poput onog filma o ”Ruskom ruletu” iz vijetnamskog rata. Himo sav važan naručuje: ”Šok donesi kilu rolata i jedan špricer ( čuveni sarajevski špricer pola boza-pola limunada). Nareži mi rolata na tanke kriške da uživam u jelu!”
Majstor ne može da se ”dozove”, ali izvaga kilu rolata, nareza ga potanko i servira pred Himu.
Himo navali na rolat, ma ne da ga jede, nego ga on marinja, havlja, nazovite to već kako želite ali to nije bilo humano gledati. Jede on rolat, a rolat jede nas i neka kiselina se penje u našim prsima, pa neki izađoše ne mogu to da podnesu.
Spuca rolat Himo, kako je rečeno i Mišo Ivanović mu dade dva cenera. Himo pun sebe zove majstora pa kaže; ” Šok daj mi još deset deka rolata, sada da polako gustiram, ‘nako za sebe, a donesi rolata i još nekome od raje ko hoče, ja plaćam …!”
Mi gledamo, pa se pitamo, je li ovaj nas ”zahebava” ili nije normalan, a Tončo Miler kaže:” Himo od danas ti si za mene ”Himo specijalac”, Neznam šta je korijen nadimka, je li slatičarna ”Specijal” ili je Himo bio stvarno nešto specijalno, ali mu je taj nadimak ostao u raji.
Himo je vrlo brzo nestao iz naših života, a kasnije je došao rat i došli su razno razni specijalci, svih boja i dezena, koji nisu ”jeli” rolate, nego ”ljude” (!)
Danas često slušam na TV spominjanje raznih specijalaca širom svijeta, pa se pitam, onako više za sebe, da li bi današnji svijet bio bolji i lakši za život da u svijetu ima mnogo više specijalaca tipa Hime sa viljuškama u rukama, nego ovih sa oružjem u rukama!
Ova priča može biti nekome nezanimljiva, nekom simpatična a meni lično je žalosna i bolna, jer sve ove navedene Sarajlije, a ma baš sve, (punim imenom i prezimenom) su umrle i nema ih više….otišli su tamo odakle se niko ne vraća….
Za mene lično, ima isuviše mnogo mrtvih dragih osoba za jednu kratku životnu priču i posebno mi to stvara bol jer su svi oni pripadali generacijama iz pedest neke, a kojima i sam pripadam, pa kao da se pomalo urušava i ovaj moj virtuelni svijet i sve manje ima živih svjedoka jednog lijepog vremena i događanja u njegovom vremenu
januara 2015 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.