RIJEČ UREDNIKA…….”KADA MUZIČARI POSTAJU MUZIKANTI”

MIRZA HASANEFENDIĆ

RIJEČ UREDNIKA

KADA MUZIČARI POSTANU MUZIKANTI!

Kad ”stariji ljudi” marširaju ”strojevim” korakom………..

”Čitajte gospodo telefonski imenik, ako već držite do brojeva, tamo ima puno imena i brojeva, možda će to zadovoljiti vašu sujetu……”

Kada sam krenuo sa blogom, prva i jedina mi je namjera i ljubav prema mom voljenom gradu u periodu 1960-90 i da napravim neko virtuelno Sarajevo u kojem će oživjeti meni neki dragi i bliski likovi koje sam sretao tih godina, a koji su ostavili traga i na mene i na moj grad.
Uložio sam mnogo truda tehničkog da napravim blog, da napišem ogromnu većinu tekstova lično, a i mnogi prijatelji su mi pomogli u tome svojom artiklima i svojim fotografijama, na čemu im se iskreno i toplo zahvaljujem.
Pisao sam o ljudima, o objektima grada mnogo manje, jer ono moje sretno virtuelno Sarajevo čine ljudi, a ne zgrade koje su u većini i sada tamo gdje su i nekada bile,a mnogi dobri ljudi su otišli tamo odakle se niko ne vraća, mnogi su rasuti u svijetu, a jedan dio moj dragih likova je i ostao da živi u gradu.
Moji junaci su bili obični ljudi sa ulice, malo poznatiji, malo više poznatiji dok sam nastojao da ne pišem o velikim zvjezdama o kojima je već dovoljno napisano, a onda sam ”skontao” da je i to nepravedno jer su oni bili jedni likovi na naslovnim stranama i malim (velikim) ekranima, a iza toga su bili obični ljudi, dobri drugari i jarani, sa kojima smo išli u škole, sjedili u kafani, pričali, popili po koju i među nama nisu se ništa razlikovali od nas!
Želio sam da moje virtuelno Sarajevo ”živi” barem zahvaljujući ovoj savremenoj tehnologiji…….ali…….?????
U početku je sve dobro funkcionisalo ljudi su bili zadovoljni i sretni da se sretnu na stranicama bloga, pisali su lijepo o napisanim pričama, dopunjavali novim, manje znanim, detaljima. Bilo je tu sportista, glumaca, novinara, fotografa………
Onda sam jednog dana, malo ličnom incijativom, a malo sugestijama prijatelja muzičara počeo da pišem o muzičkoj sceni, koja je bila dominantna u dobrom dijelu perioda koje ja obrađujem na blogu. Početak je bio više nego obečavajući, fine priče drage čitaocima koje su ih podsjetile na neke drage likove koje su im notama i glasom ozvučili ljepotom mladost.
A onda sam jednog dana počeo pisati o rock i pop muzici i kao da sam ušao močvaru! Neki živi učesnici muzičari tog vremena imaju svoje viđenje i svoju koncepciju tih događanja, koja su ne rijetko suprotstavljena i samo je njihovo viđenje, jedina prava istina. Niko drugi nema prava na svoju istinu, u staljinovskom maniru jedino njihova ”drži” vodu!
Urednik ovog bloga ne pretenduje niti da je istoričar, niti enciklopedist, niti dokumentarist, niti da favorizuje bilo koga, niti da bude bilo čiji biograf, …….on samo želi da tekst podsjeti čitaoce na neki lijepi period naše mladosti, kada su imena iz ovih priča u nastavcima oplemenjivale muzičkom zvukom dane naše mladosti!
Obzirom da je prije svega namjera pisanja ovih nastavaka o Rock i pop muzici opuštanje i zabava čitalaca, a i tekst je pisan bez arhivske građe, logično je da bude izostavljen poneki značajan podatak. Ovo je napisano već nekoliko puta, i urednik je pozvao sve one koji su kompetentni da dopune nedostajuće podatke, da dostave iste (koje je urednik spreman objaviti uvijek) , a da lične nesporazume i vlastitu sujetu ostave po strani u najboljem interesu čitalaca, kojima pripada da se osobno odrede koje bio ko, šta je htio i šta je napravio. Urednik nema namjeru da se postavlja kao arbitar ni u jednom slučaju i ni u kom slučaju ne smatra da njegova verzija besprijekorna.

muzicari
Umjesto da svojim dopunama tekstovima doprinesu kvalitetu tekstova na blogu, oni ne rijetko jednim primitivnim jezikom, omaložavaju i vrijeđaju autore i izvor informacija. Misle da tim primitivizmom napadaju neke ljude, a ustvari pričaju jednu priču o samom sebi i svojim društvenim vrijednostima!
Neki pojedinci kao da žele da ”privatizuju” sarajevsku muzičku scenu i niko drugi nema pravo na svoje viđenje, pa što se mene tiče, meni to ne smeta neka ih nek žive u svom imaginarnom svijetu, samo bih ih zamolio da mene ”obiđu”!
Ovo sve mi pomalo liči na legendarno predstavljanje grupe ”La kampanela” iz serije Muzikanti, a o čitaocu se pruža prilika da se odredi o tome kada pojedini muzički umjetnici počnu se ponašati slično ”MUZIKANTIMA”. Neki ljudi me podsjećaju na predstavljanje muzikanta Rajka Životića…..

( ja, pa ja, pa opet ja,……pa opet malo ja i tako bez kraja….)
Na kraju bih ih ljubazno zamolio sve one sa negativnim nabojem, birokrate i samoljupce da ne čitaju moj blog, ima mali milion blogova koji su njima i njhovim vrijednostima mnogo bliži nego moj! Moj blog je namjenjen raji koja voli da se druži i sjeća nečeg lijepog, a oni koji vole čitati samo imena i brojeve, nek čitaju telefonski imenik, to bi možda bila lektira po njihovoj mjeri!
Hvala na čitanju!
februar 2015 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.