SARAJEVSKI ZAPISI…..LJUBO PAVLOVIĆ U ”REZONANSI”!

MIRZA HASANEFENDIĆ

SARAJEVSKI ZAPISI…..LJUBO PAVLOVIĆ U REZONANSI

ŠTA JE NAMA….REZONANSA (početak)

Šta su ”Kineske turneje”

Svaka priča ima svog glavnog junaka, pa i priča o Rezonansi, toj finoj sarajevskoj muzičkoj grupi koja je proizašla iz sarajevskog umjetničkog miljea, ima svog glavnog junaka u liku Brane Likića.

Scan10208

Svoje prve susrete sa muzikom Brano je počeo još u svojoj sedmoj godini, a kasnije je nastavio sa muzičkim obrazovanjem i završio je srednju muzičku školu.  Brano je bio gradsko čaršijsko dijete, koji je rastao u srcu starog grada, u ”mahali”, nedaleko od Baš-čaršije.

rezonansa

 

 

 

 

 

 

 

 

Njegova sklonost ka stalnom obrazovanju, učenju i spoznaji novih saznanja, kako životnih tako i muzičkih, uz njegovo djetinjstvo u srcu starog grada pružili su mu priliku za predivnu stvaralačku kombinaciju; novih muzičkih trendova širokog dijapazona, sa magičnim preplitanjem istih sa elementima muzičkog folklora i pomalo zaboravljenih jezičke  klasike sarajevskog podneblja.

U nekoj kasnijoj fazi, njegova prva singlica nosiće naziv, uz tekst koji je bio  djelo, meni dragog,  dobrog sarajevskog ”muzičkog duha” Huska Vladovića , ”Nemoj branit meni moja nano” i ”Saraj poljem jezdi vranac”. To je bio prvenac, koji je odmah naglasio vrsne kompozitorske kvalitete Brane Likića i njegov kreativni talenat da izvuče vrijednosti iz bosanskog muzičkog tradicionalnog stvarlštva da istim temama da svoj lični doprinos, ugradi ih u moderne muzičke trendove, dajući im posebno i osebujnu zvučnost i koloritet.

Inače prvo važnije iskustvo, vrijedno vremenske zabilješke, bilo je sviranje u grupi Baglama-Bend.

baglama bend

Sam naziv ”Baglama-bend” govorio je dosta, ”baglama”  je jedna stara bosanska riječ (vjerovatno turskog porijekla), odnosno da grupa ima namjeru da pravu neku muzički jednostavnu kreaciju, uz bogato korištenje starih jezičkih ” fora” proizašli iz sarajevskog uličnog jezika, uz izvjesnu dozu gradskog humora ili bolje rečeno ”šege” na sceni. Uostalom, sam podatak da je član grupe bio i legendarni glumac  Vlado Gačina govori dosta o početnim usmjerenjima grupe.

Grupa ”Baglama bend”, kao da je bio neki embrion kasnijeg muzičkog vala poznatog pod nazivom ”Nju primitivizm”, oličenim u sjajnim Elvis G. Kurtović i zabranjenom pušenju. Naravno da je postojala ogromna razlika u dimenzijama ovih grupa i ”Baglama-bend” , ali će ipak ostati u sjećanju muzičkih ”fanova” da je ovaj bend radio nešto novo, muzika uz zezanje (tipično sarajevsko) koji je tražio neko novu formu izraza mladih, ali u datom momentu nije imao pravo ime za to ili nije o tome ni razmišljao u svojoj spontanosti.

Poslije razlaza, Brano je svirao u poznatijoj sarajevskoj grupi ”Formula 4”, da bi najzad sve svoje muzičke i intektualne kvalitete, dosta ambiciozno uložio u novo formiranu grupu ”Rezonansa”.

Već sam naziv ”Rezonansa” je izazvao određene kontarverze u svom imenu. Rezonansa, po službenom blogu iste grupe, znači   Rezon an Sa, slobodan prevod ”Razlog iz Sarajeva” (Reson from Sarajevo), mada se tih godina pričalo da rezonansa (fizička pojava odjeka) ustvari znači kao ”Odjek iz Sarajeva”, koji je trebao da da još jednu novu dimenziju koloritetu već najbolje muzičke scene Jugoslavije u tom periodu.

Branina odrednica, kao frontmena nove grupe, bila je da grupa ima svoj lični izraz koja će tražiti svoju ”zvučnu boju” u inspiraciji tradicionalnih muzičkih vrijednosti, prilagođenim modernom vremenu i unošenju ličnih i prepoznatljivih izraza svakog člana i grupe zajedno kao cijeline. U tu svrhu grupa će imati nešto novo sa električnom violinom koju je ”radio” maestralno Mario Barišić, a ”potezaće”se povremeno i arhaični instrumenti glokenšpil i klavinet, koji unose neke novo zvučne nijanse.

Grupa ”Rezonansa” imala je jasnu viziju svog razvojnog puta, pa je tako npr. u startu izbjegavala velike turneje, koje dovode do zamora i gubitka kvaliteta, pa je bilo evidentno da se pred grupom otvaraju putevi.

Ovo što je napisano, to je lijepa priča proizašla sa scene i medija, i kao takva je uglavnom poznata, ali je možda zanimljivo i viđenje ”Šta se dešavalo iza scene i reflektora, u skadnevnom životu članova grupe?”

Lično sam našao vrlo zanimljivim viđenje, bubnjara grupe u ranoj fazi iste Ljube Pavlovića, koji meni ispriča ovu dole napsiano. One reče, a ja zapisah;

Evocirati uspomene o ovoj sarajevskoj pop-rock grupi nije lako,pogotovo kada imaš vlastiti udio sebe u njoj i činjenice da je to bilo  prije 40 godina.Ova long lasting grupa ugostila je tokom godina svog djelovanja preko 30 vrsnih muzičara,a saradjivala sa mnogo drugih činilaca  iz oblasti muzike.Radi se o periodu koji je iznjedrio mnogo kvalitetnih izvodjača. O vremenu bez kalkulacija, za razliku od danas kada je sve isprepleteno interesima i kada skup od 5 muzičara svira u nekoliko  bendova i jos vise projekata.No o tome nekom drugom prilikom.

Kada su me brat i sestra  Brano i Seka Likić pozvali da uzmem učešće u radu nov osnovane grupe Rezonansa koju su oni osnovali,nisam mnogo razmišljao.Bolje rečeno bio sam slobodan u muzičkom poslu ,a jako zauzet na podizanju vlastite porodice. Nakon velikih grupa kao Kodexi,Kamen na Kamen i Vokinsi,trebalo mi je da svoj hobi tj sviranje smanjim u odredjenoj mjeri.Odgovarala mi je grupa koja ne turira mnogo, a radi u studiju.Termini su obično bili noću što mi je odgovaralo,obzirom da sam već radio dnevni posao u poznatom  preduzeću   Energoinvest.U to doba malo je bilo profesionalaca, uglavnom muzičari koji su studirali ili već bili zaposleni.Branu sam znao iz Formule 4 u kojoj se pokazao kao muzičar i kompozitor koji obećava. Nisam ni slutio da će se ta grupa razviti u nešto poznatije i izvan Bosne i Hercegovine, da ću biti ne okuprian nego  apsolutno preokupiran.Krenulo se na prvu hitom Nemoj meni branit moja nano i Saraj poljem jezdi jedan vranac,što je bio i prvi singl uradjen za Jugoton.To je možda bio najveći razlog mog ulaska u grupu.Svidjalo mi se. Ubrzo iz toga je nastao album Nemoj meni i “mašina se zahuktala”Svugdje nas je bilo, od muzičkih do tv studija,od istoka do zapada i sjevera i juga zemlje.Ja sam pretendovao gradove ,a Brano kako on kaže Kineske turneje…tj svirke  u kinima po zabačenim mjestima.Bez razlike svugdje je bilo lijepo.Srećom sve se dešavalo preko vikenda,ali nekada i u kontinuitetu.Znalo se desiti da sa aerodroma idem na posao u fabriku dalekovodnih stubova na Alipašinom mostu ili da spavam samo sat u portirnici jer bi me nekad po povraku u Sarajevo izbacili iz kombija kao vreću tačno na kapiji firme.Bilo je i kritike i izostanaka sa posla.Sve je prestalo kada smo dobrovoljo u hali održali koncert za radnike.Mislio sam da to neće prihvatiti,ali prevario sam se. Ne samo da su prihvatili,nego sam imao i razumijevanje rukovodilaca tj. gledalo se kroz prste ,ako koji dan izostanem.

Maj 2015 napisao Mirza Hasanefendić

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.