SARAJEVSKI ZAPISI….LJUBO PAVLOVIĆ U REZONANSI (II nastavak)

 

MIRZA HASANEFENDIĆ

SARAJEVSKI ZAPISI ….LJUBO PAVLOVIĆ U REZONANSI

ŠTA JE NAMA…..REZONANSA (II nastavak)

”Zar sarajevskim muzičarima treba proba……..znaju ljudi kako to treba” (Vojislav Simić)

Svi momci koji su se bavili sportom ili umjetnošču imali su jednu prelomnu pauzu u karijeri, a to je bio odlazak na odsluženje kadrovskog roka u JNA. Tako je došao jednog dana poziv vojnog referenta Ljubi da ide u vojsku. Ljubo je otišao, ali je sve počelo dosta loše……

Ovo me podsjeti na jedan događaj iz moje sportske karijere, pa da malo napravim digresiju i ispričam kratku priču o mom drugu biznismenu Edi Kulenoviću inače vlasniku prvog sarajevskog kioska za prodaju Hot-doga kod ekonomske škole. Izgubili mi utakmicu glatko, u svlačionici mrtva tišina, niko ni da bekne kad će ti Edo, onako filozofski, reči: ” Ma počeli smo loše, a završili još gore!”. Nasta ”šega” u svalčionici i nekako se svi opustiše……..

Međutim, u ljubinom slučaju, je srećom bilo sve drugačije, počeo je loše ali je išlo sve bolje i bolje, uostalom pustimo Ljubu lično da to ispriča;

”.Moj dolazak u kasarnu bio je mali nesporazum,umalo da ne odem u zatvor.  Umjesto na vrijeme u kasarnu ,dervenćani bekrije sa autobuske stanice ,koje sam pitao gdje je kasarna ,poveli su me na neku svadbu i jednostavno javili da ću  zakasniti.Mislio sam par sati ,a ono ispade par dana.Radilo se o ljudima koji su poznavali starješine.Kao biber po pilavu tek sto se ta frka smirila zove me kurir da imam posjetu.Onako nikakav ,ošišan krenem prema kapiji misleći ko me sada treba, kada ono raja iz benda,onako usput,a uz njih još 20-tak domaćih rokera.E ta scena koštala me je muka narednih par mjeseci jer moj komadant je mislo da se takav cirkus ne treba provoditi u kasarni.Ako je neko radio obuku par sati ja sam duplo i sve tako da mi se dokaže da ja trebam biti dobar vojnik a ne hipik kako je on to zvao.Malo je falilo da zdušim, kako mi tou slengu kažemo.Opet poziv kurira; čeka me oficir koji mi kaže:  ”Sjedi šta ćeš da piješ.Sav ozaren ,sretan….zrači.

Ne mogu da vjerujem i mislim kakav je sada ovo novi pristup.Da ,da kaže on idi i zaduži malo ljepšu uniformu imaš poseban zadatak.Ideš na put , uzmi objavu i ostani koliko hoćeš.Mislim se dosta mi je ove muke još me natjeralo pod stare dane da služim i još me podj……neki sa epoletama. On mirno nastavlja;Imaš naredbu, a  na preporuku generala, da idete u Banoviće za Dan rudara organizovati slet i naravno svirataš sa svojom ekipom….razumiješ ti mene!

Rekoh razumijem ali i ne razumijem !  Razumjećeš ti mene kada se vratiš .No ovaj put se smješio.Ovu jednočinku je smislio Brano i ekipa.Od tada ja sam imao slobodnih dana na pretek.Išao na snimanje LP “Nemoj Meni” o kome sam već govorio.Dakle ,bilo dovoljno dana da se album završi. Još kada je moj garnizonski bend pobijedio na regionalnom takmičenju za festival vojne muzike,toliko sam imao nagradnih da sam umjesto 15 mjeseci služio  godinu.

Još kada je moj garnizonski bend pobijedio na regionalnom takmičenju za festival vojne muzike,toliko sam imao nagradnih da sam umjesto 15 mjseseci služio  godinu.

rezonansa1

Da se vratim  albumu.Bilo je to lijepo iskustvo.Snimali smo u muzičkom studiju u Novom Sadu.Izvršni producent PGP RTB-a bio je Maksa Ćatović,muzički producent M.Stupar a tonski snimatelj Ištvan Tibai za koga se priča da je radio i za poznati madjarski bend Omega.Snimali smo polako i sigurno.Malo eksperimentisali,malo se šalili i ubrzo odradili što smo naumili.Period koji smo proveli u Novom Sadu karakterističan je i radi nekih drugih činjenica.To je jedina radio stanica u bivšoj zemlji koja je imala ,ako se dobro sjećam 8 radio studija za direktno emitovanje progama svih naroda i narodnosti koje su živile na tom području. Činilo se impresivnim.Madjarski,slovački,ruski,rumunski,rusinski i ostali jezici odzvanjali su u eteru Vojvodine.Druga zadivljujuća stvar koja nas je zaista oduševila bio je čuveni studio” M” u sastavu produkcije koju je vodio poznati kompozitor i muzičar Joca Adamov.U tom studiju održavani su  koncerti za publiku koji su tom prilikom tonski i slikom snimani uzivo i kasnije u tv šemi prikazivani.

U to vrijeme, konkretnije ’76 godine na tv programima bio je priličan broj muzičkih emisija u kojima smo bili gosti Tv Beograd,Zagreb,Ljubljana ,Sarajevo itd. Neke su snimane pa kasnije montirane i emitovane,neke su koristile isječke iz drugih emisija,najave i sl,ali malo je bilo direktnog prenosa nekog koncerta.Da pojasnim bilo je ,ali se emitovalo nakon dorade kasnije .I festivali su išli uživo ali za izvodjače to je bila samo jedna pjesma .Mislim da smo bili jedna od prvih muzičkih grupa u regiji koja je dobila 45 minuta na rtv Beograd ,a za emitovanje na području cijele zemlje, da radimo direktan koncert,bez  dodatnog uljepšavanja I postprodukcije.Potpuno uživo.To je podrazumijevalo rezervne gitare u slučaju da pukne žica,palice pa i pojačala.Bez prekida 3-2-1 kreni,ali ono 1 nikada se nije izgovaralo da ne bi ušlo u snimak ,bio bi znak rukom.Dok su tehničari sve to pripremali ,mi smo se pitali kako to izvesti.Voljeli smo svirati ,ali ovo je bio pravi zadatak.Šuma reflektora,zvučnih kutija,monitora i razne opreme.Prava panika.Tek nakon završetka koncerta u Studentskom Domu Omladine na Novom Beogradu I aplauza publike, počela je drhtavica i trema.Bili smo djeca  Sarajeva,mladi i talentovani,  nismo htjeli zakazati ili se pokazati u lošem svjetlu.Nikada nismo došli do tog snimka ,bilo bi lijepo sada vidjeti kako to zvuči i izgleda.Sjećam se samo da je prije i poslije Hoki zbijao šale sa nama da razbije eventualne sumnje ili tremu. Nekome ovo može izgledati kao slabost,ali vjerujte mnogi popularni i etablirani  muzičari imaju velike krize pred nastupe ili snimanja.Sve se to vremenom prevazidje i postane dio rutine,no treba doći do toga.Mi smo koračali-svirali i sticali samopouzdanje.Jednom drugom prilikom na festivalu Beogradski Sabor-veče urbane muzike ,došlo je do priznanja i prije iz Dirigent Vojislav Simić vodio je generalnu probu i svi su odsvirali osim nas.Na pitanje o čemu se radi kratko je rekao: “Zar je potrebno da muzičari iz Sarajeva bilo šta probaju….znaju ljudi kako  treba,to je samo gubljenje vremena”Ipak smo se popeli na scenu , prekinuo nas je nakon 20-tak sekundi i rekao ;šta da vam pričam sve ste čuli.Tu noć pobijedili smo ispred grupe Lutajuća srca i Miladina Šobića.Numera se zvala ”Gradska tema sa tramvajem”  (završen  citat)

Grupu su, tih godina, sačinjavali; Bobo Arkus, Darko Arkus, Mario Barišić, Branka i Brano Likić, Josip Mijač i Ljubo Pavlović!

Inače grupa ”Rezonansa” je imala svoj poseban razvojni put! Obično grupe sviraju godinama, da bi dobile priliku da snime u studiju. U slučaju rezonanse bio je obrnut put, odnosno ”Rezonansa” je prvo snimala u studiju na radiju I na TV, pa tek kasnije išla na javne nastupe.

Nastup u ”živo” je imala u TV emisiji ”I pozdravite sve kod kuće” i to je bilo prvi put da se u ovoj seriji pojavljuje i jedna grupa, jer je to do tada bilo eksluzivno vezano za interpretatore pojedinačno. Na neki način bilo je I dobro da je grupa počela u studiju prvo, pa na TV, jer je publika već poznavala grupu što je privlačilo njenu pažnju da ih vidi i uživo na sceni!

Prvi album grupe je bio pun pogodak i dao je visok kvalitet urađenom. Dvije strane ploče su dvije tematske cjeline. Strana A ima naslov ”Alaj bi se zabavljali” i na njima su pjesme u kojima je izuzetno mnogo korišten izvorni narodni melos!

Na drugoj B strani su pjesme stila urbane šansone sa gradskim”sadržajem” proistaklim iz svakodnevnog života.

Inače, ”omot” za album je radio poznati sarajevski dizajner D. Stefanović.

Scan10206

Naravno da Rezonansa nije bila prva muzička grupa, kojoj je folkorna muzika bila izvor stvaralštva i nadhnuća, ali je u odnosu na druge ona to radila na svoj specifičan i osebujan način.

Ona je tražila svoju inspiraciju u izvornim narodnim pjesmama koje su već bile na rubu zaborava, prilagođavala tekst i adaptirala muziku u skladu sa svojim instrumentalnim mogućnostima, očuvajući autentičnost iste.

Naravno, uz sve ovo, izuzetan muzički talenat frontmena Brane Likića,  sastav vrsnih muzičara, poštovanje pravih izvornih muzičkih tradicija, a posebno pregalački rad  su donijeli i prve plodove i grupa ”Rezonansa” počinje svoj uspon na jugoslavenskoj muzičkoj sceni!

Juni 2015 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.