GOST AUTOR piše LJUBO PAVLOVIĆ

GOST AUTOR  piše  LjUBO PAVLOVIĆ

ŠTA JE NAMA…… BUBANJ (serial)

Ljubo Pavlović u ”Rezonansi” (III nastavak)

Nešto kasnije festival  na domaćem terenu :Vaš šlager sezone ,više ne znam ni koje godine,valjda ’77-‘78 izveli smo pjesmu “Neka svijet bude orkestar” u pratnji revijskog orkestra RTV Sarajevo ,mislim da smo bili treći po glasu publike ili nesto slično,što više zaista nije ni važno jer to je bio veliki hit.Divna pjesma,sigurno jedna od najboljih koje smo snimili

.Bilo je tu još festivala i dvorana ”Pionir” u čast kongresa omladine Jugoslavije,pa Palata sportova-Novi Beograd, tu smo svirali sa Buldožerom i Nirvanom iz Zagreba,ali bitno je da taj honorar nismo dobili  iz nekog lijevog razloga.Mogao je biti i desni razlog jer organizator je bio predsjednik nekog bokserskog kluba.Bitno je da smo taj dan sreli Zorana Redžića koji je tu služio vojni rok i dobro se ispričali. Trema se ponovo pojavila kada smo pratili Kemala Montena u dvorani Lisinski u Zagrebu.Bio sam oduševljen kada sam video da naš kombi elegantno sa podzemnog parkinga ide liftom direktno na binu u sami centar, tako da se oprema lako montira.Ne sjećam se da je u to vrijeme neka dvorana bila modernija. Trema je nestala kada je Kemo šeret kao i uvijek rekao  da neke dame žele da me vide ali i Arsen.Ustvari radilo se o svastici kemine Branke koja je stanovala nekada davno u Sarajevu kod kina Partizan,pa se preselila kasnije u Zagreb.Bili smo školski drugovi u osnovnoj školi a Arsen je bio Kemin prijatelj i pratnja pa je bilo bitno da se to naglasi.Jedan sasvim fini gospodin   sa kojim smo imali čast podijeliti binu  taj dan.Bilo je mnogo šala,ali jedna mi je baš bila neugodna pa zato i ne mogu reći ime popularne spikerice na Tv Zagreb koja je najavila  program za dan sindikata Hrvatske, gdje smo u naselju Gorica dijelu blizu zračne luke Zagreb, imali svirku.Negdje na pauzi pred nastup predstavili su me i predstavili dami rekavši ovo je dr. Ljubo inače veliki ljubitelj muzike i ovo radi čisto iz hobija.Zaustio sam  da kažem nešto,ali prekinuo nas je poziv na scenu.Na kraju pitala me je za neke savjete vezano za zdravlje,zbunio sam se kao dijete i nešto promrmljao i sreća da nije bilo ništa značajno,jer rekao sam “znate ja sam veterinar”pa nagadjam i zbrisao.Redali su se albumi Prolaz Molim ,pa Procvjetala ljubičica plava…i mnoštvo singlica i kaseta.

Kasnije Brano je to remasterizovao i stavio na Cdkompilacije.Bilo je još dogadjanja  u periodu u kome sam bio bubnjar te,vrlo sarajevske grupe.Dakle mnogo nosača zvuka,TV emisija ,intervjua za sve moguće listove  i revije u regiji.Radili smo kao ekipa zajedno,nosali opremu,Seka se brinula o garderobi i često pisala tekstove ,Brano i ja smo vozili,on kombi ja svoj mali reno 4. i da ne nabrajam ima tu posla.Nekada su samo pisma i telefon bili kontakt sa publikom,nije bilo mobitela kao danas.Ipak Brano je nosio najveće breme od svih nas ,komponovao je aranžirao nekada uz nasu pomoć, pisao tekstove sklapao poslove ,pripremao za snimanja i još mnogo toga.Svi smo bili solidno obrazovani i nije nam bilo preko potrebno da budemo naj ,naj  u bilo čemu.Uživali smo u svojoj mladosti.Seka mi je bila kao mladja sestra i bio sam u blizini za svaki slučaj jer bilo je izazova raznih ljepotana koje smo elegantno i ljubazno udaljavalli od nas.Zadnji put zajedno smo svirali ,doduše bez Seke ’98 godine uživo  nakon 25 godina na  BH tv u emisiji Pop rock metropola koju je vodio pokojni Vlatko Marković.Slučajno smo se sreli kada smo bili na odmoru u Sarajevu i odsvirali našu najdražu pjesmu “Slikarka” i naravno “Nemoj meni branit moja nano”.Tu su još bile Divlje Jagode i Plavi orkestar.O kolegama iz drugih grupa sve najbolje.Dijelili smo taj  lijepi i gorki hljeb ,uglavnom bez kora.Bilo je nastupa sa Balaševićem i Azrom  na Tjentištu ,pratili smo kao što rekoh mnogo muzičara i pjevačau više navrata, turneju 50 godina rada  Mikija Jevremovića  još mnogo toga.

Rezonansa i Miki Jevremovic

Kemala Montena najduže.Bilo nas je na radnim akcijama,često smo bili i sa humoristima plesnim ansamblom Gordane Magaš koji se zvao 6+1,sportistima,ali najviše sa običnim ljudima sličnim sebi koji su dolazili na sarajevske svirke u Domu Mladih,Slozi,Domovima kulture i školama.

Ostaje nepoznanica koja nije toliko ni bitna.Radi se o priči koju sam čuo prije nekoliko godina.Jedan od producenata muzičke produkcije Rtv Sarajevo imao je prijedlog da se kao frontmeni u grupi pojave Jadranka i Vajta.Bilo ili ne istina znam da Brano nije htio takvu vrstu pojačanja .Bili smo dovoljni sami sebi i svojoj mladosti ,svi su napravili karijeru bilo kao muzičari ili u drugim strukama.

reyonaansa ljubo

Brano je svoje emocije ,a i mi ostali ugradjivao u svoju  muziku. U mom periodu  Rezonanse  od ’75-‘81 dijelio sam osjećanja i ljubav za muziku sa Branom i Sekom Likić,Josipom Mijačem ,Jasminkom Zubanovićem,Šefćetom Hodžom,Darkom i Bozidarom Arkus, Mariom Barišićem, Tonijem Malisom , Džemom Novakovićem i Edom Bilalom .Ako sam nekoga zaboravio,nije namjerno ipak sam ja duboko u sedmoj deceniji,tačnije 66 godina sam star i još uvijek sviram punih 50 godina sa malim pauzama.U Rezonansi sam uvijek bio najstariji po godinama,ali moram priznati, da je kada god je to bilo moguće ,Brano uvažavao moja razmišljanja i stavove.Bilo je i razmimoilaženja u periodima kada se trebalo odlučivati šta dalje.U jednom takvom trenutku ja sam sporazumno odstupio iz grupe jer previše sam nosio tereta u privatnom i poslovnom životu .Nedavno kada je Brano Likić imao promociju albuma “Čovjek s Juga” i Cd-a sa standardima koju je uradio sa poznatim svjetskim trubačem Duškom Gojkovićem .Imali smo priliku sjetiti se tih dana i podjeliti mišljenja o svemu.Ostala je želja da uradimo veliki concert Rezonanse sa svim njenim članovima I saradnicima.Moglo bi to biti naredne godine da i ja obilježim 50 godina na estradi i muzičkog djelovanja na instrumentu kojeg svi vole a zove se Bubanj.

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.