SARAJEVSKI ZAPISI….”TRKA ČAMACA NA MILJACKI”!

MIRZA HASANEFENDIĆ

SARAJEVSKI ZAPISI…”TRKA ČAMACA NA MILJACKI”!

ŠTA JE NAMA BILA….”ČOBANIJSKA REGATA”

Lubenice, pive, kokte i ajkule u Miljacki, a čamci na Miljacki!

Godina je 1966; mjesec je maj, ne sjećam se koji je bio dan, ali to nije ni važno za ovu priču. Na lijevoj obali Miljacke ispod mosta Čobanija, mnogo ljudi i neobična slika; mnogo čamaca-kajaka spremno za ”porinuće” u ”vode” Miljacke.

Do tada smo gledali u Miljacki na Darivi, lubenice,pive i kokte kako plutaju i hlade se u malim ” lukama” kamenjem ograđenim, a da isti ”ploveći objekti” dalje ne ”otplove”. Lovili smo u rijeci ribe Gage i Sapače, ali ne sa udicom, nego sa mrežom, a poneki su ”pecali” i sa običnim krevetskim čaršafom. Strategija je bila vrlo jednostavna, zagazi se u Miljacku i ispod slapa se postavi na dno čaršaf, onda se neko od raje popne na slap i počne da lupa nogama po istom, ribe počnu bježati i onda ribari povuku samo čaršaf sa dna i ne rijetko u istom se nađe po neka ribica. Obično smo vraćali ribice u vodu , jer nisi bile za jela niti je nama to bio cilj. Ponekad bio onaj što lupa po slapu i sam sletio, slapovi su bili zbog algi vrlo klizavi, u čaršaf, a raja bi, poslije,  reci kolikog smo soma danas uhvatili u Miljacki.

Mi smo ”gluharili” pored tzv. ”Jovine trafike” kod mosta ”Čobanija”, gledali šta se dešava, a glavni za priču bio je legendarni Hakija Kapetanović zvani Hašak. Hašak nije bio naša generacija, nego je bio desetak godina stariji od nas, ali smo mi voljeli slušati njegove ublehe ili ”bombanje”kako su neki imali običaj reci.

Vezano za Haška, treba reči da je jednom prilikom kada je Miljacka bila dobro crvena, on rekao djeci da su ubili ajkulu pod Bistrikom i da zbog toga rijeka crvena. Ovo je izazvalo određeni strah kod manje djece, koja su se bojala zbog ”ajkule” gazati po Miljacki. Ustvari se radilo o tome da je ”Ćilimara” koja je tada bila pod Bistrikom puštala slobodno otpadne vode u bistrički potok, koji je tu crvenu otpadnu vode donio u Miljacku!

Inače Hašak je bio poznat u gradu kao prvi muškarac koji je farbao kosu i to u vatreno crvenu, a zašto je trebalo imati……….hrabrosti, u tom vremenskom periodu. Bio je malo isuviše avangardan, pa je bio predmet ogovaranja, a neki su ”kvarnići” govorili: ”More bit’ da je ”prehlađen” !”.

Ovaj put njegova ”šuplja priča” nije prolazila, jer smo mi, iako u godinama ono; ni djeca ni momci, mislili da  Hašak opet nešto ”bomba”. U Miljacki nisi mogao ni plivati, a kamoli da bude trka čamaca.

trka kajaka na Miljacki

Mi smo gledali, ali su ljudi radili, pa su počeli zatezati konopce preko rijeke i podizati one šarene letve, koje zovu kapije i bilo je jasno da se sprema trka kajaka. ”Ono”, kajak nije gliser, ali je ipak i za njega Miljacka bila isuviše plitka, uglavnom malo preko članaka, a rijetko gdje do koljena. Trasa za takmičenje je bila trasirana od mosta Čobanije, do tadašnje evangelističke crke (današnje Likovne akademije) i sve je bilo spremno za utrku. Mnogo se gledalaca skupilo na obje strane Miljacke i čekalo taj neobični događaj sa radoznalošču!

Onda su svi ti ljudi, do zadnjeg, napustili korito Miljacke i skupili se na obali oko čamaca. Nama nije bilo ništa jasno! Hašak se pravio ”vidovit” poput Mare Gatare (pročitao je on to garant u novinama)  i nešto ”lupo” kako će se nivo Miljacke podići, a što smo mi uzeli za još jednu njegovu provalu.

A onda se stvarno desilo ”čudo”!

Od mosta Drvenija je dolazio vodeni talas, koji je podigao nivo rijeke za cca 50 cm. Kasnije smo čuli priču da je brana na Bembaši malo spuštena, da se poveća protok rijeke i da se tako stvore uslovi za ”trku kajaka” ‘. Kajakaši su odmah po prolasku prvog udarnog vala, unijeli kajake u rijeku i počela je neviđena scena za Sarajevo, ”trka čamaca na Miljacki”. Sve je bilo organizovano savršeno, sudije, kajakaši, hronometri, kapije,  baš kao i na nekom takmičenju što smo gledali na TV. Raja je gledala tu nestvarnu scenu, sa obale od Pošte, a mi smo imali sreću da budemo svjedoci te istorijske trke čamaca na Miljacki.

Već sam dugo van Sarajeva, pa neznam je li bilo kasnije sličnih takmičenja, ali je nekako mi je ta slika iz mog djetinjstva ”došla” pred oči prije par dana, pa odlučih da ovo sjećanje podijelim sa svim onim koji su bili svjedoci tog nezaboravnog vremena!

Poslije ”trke”, Miljacka je lagano opadala i pronašla ponovo svoj mir, a kajaci su vraćeni u Kajakaški Klub ”Galeb”, za koji neznam da li uopšte više i postoji, a nisam siguran da li kajaci i danas ponekad ”zaplove” Miljackom.

Trka je uspješno privedena kraju, a ja sam bio obogaćen za prisustvo, kako to Hašak nazva,   ”Čobanijskoj regati”!

cobanija davno

 

 

 

 

Čobanija, jedan od najstarijih dijelova Sarajeva

To je bio još jedan događaj u mom djetinstvu, a koji je dio priče o nekom vremenu kada je, možda, falilo love ali je zato to vrijeme bilo puno entuzijazma, maštovitosti i kreativnosti!

Juli 2015 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.