PRIČA SARAJLIJE IZ ZEMLJE ”KENGURIJE”!

Ogi karamehmedovicpiše OGNJEN KARAMEHMEDOVIĆ OGI

PRIČA SARAJLIJE IZ ZEMLJE ”KENGURIJE”!

…malo priče oko Dijaspore….

 

greencardVidi ba, pravo je tuga što bi ja sad…….., a 1995 mi fino izdali bratu, ženi mu i kćerki zelene (ja fine boje, još da je metalik) kartone i poslije pod šifrom spajanja porodica da dovede iz Vilajeta oca nam i mater. Kako se spoji sa roditeljima nam, zamal se ne raspoji sa hanumom mu, koliko bijaše sretna.

Lociraše se u naki Milvoki ili tako nekako i on ti pravo u fabriku, ‘ćerka u osnovnu a hanuma po nakim kursevima se poče obrazovati samo da bi svekrvi svalila sve kućne poslove. On šljaka jarane, ko da nema sutra, full time, over time, any time (pratiš li me na ovom demokratskom jeziku), kakose ono kaže od šest do nesvjest, a mati ko i sve naše hanume zna ekonomisati i kupovati samo kad je na “special”… I tako ti oni za kratko skupe nakog depozita, zakopitiše se i kupiše nešta kućice. Brat mi je, ali nije baš nake pameti, ali je dobar u rukama. Skupio ti ono nakog alata (garant načvako u fabrici) i krene on u adaptaciju, pa od jedne napravi dvije kućice. Mislila snaha da će je moja mater pustit’ da je handri do vijeka, jes’ al u kurcu. Tebi ti – meni mi. Razlaz.Sikter.

Sad se u neka doba to njima nešta ogadilo. To ti je ba sjever Amerike na granici sa Kanadom i tu jarane kad smrzne ma jebo ti “memli stranu” Bistrik, Alifakovac i tuda okolo, kako je ba tamo. Još mu naka raja krene te ti se i on odluči da preseli u LA, California. Ja rekoh LA, a to gdje se on skrasio nije ni LA ni San Dijego, ni Palm Springs nego u tom trokutu ama baš neđe oko sredine. Za taku lokaciju Ameri kažu “in middle of nowhere”. Ničem blizu – od svega daleko, da ti prevedem na naš mahalski. Prati sad ovaj rad. Kupio on kućicu u Milvokiju (tako ba nekako nemoj biti sitničav) za 60 milja, adaptiro podjelio na dvije i složi ti on to za 160 milja i, kako je već dao cenera k’o depozit, zakopiti ti se on sa jedno 110 milja i pravac ta vukojebina. Tamo kupi finu vel’ku kuću, njemu, kćerki i hanumi prizemlje, a materi (moreš me handrit kako hoš al neš dokle hoš) i babi sprat. Ima i bazen sa spa.

Pogodio ti on to za 4 joje ‘iljada i dobio fin pos’o da ko nešta kontroliše nake pumpe za prečišćavanje otpadnih (kanalizacije) voda prije nego što se uliju u Pacifik. Pos’o mu da se mota po plažama, pogleda i dotegne par naki’ velikih šarafa (jebote, koliki je francuski ključ im’o nisam veći vidio od marisane Todora sa Zulićima ispred Parkuše, kad je Lili starijeg Todora lupo sličnim po glavuši, jel pukla glavuša, ma jok ba samo napukla) i zapiše nake brojke u tefter, pa slijedeća lokacija, čitaj plaža. Kupio levat sebi i durbin da more gledat “koke”, al’ iz daljine. Matere mi sramota me reć da nas je ista mati rodila, ni nalik ba. On livo gledat, a ja dimra. Ko nije tražio, nije ni dobio, a njemu si moro nudit. Nisam siguran ni da bi tad odradio. Valjda se boj’o one svoje aspide, šta li.

Znaš da sam se razveo i da sam svojoj aspidi, radi sina nam, ostavio sve i samo izašo. I ona mene handrila od kad smo stigli ‘vamo. Ufatila je naka potrošačka groznica i malo-malo eto je iz šopinga sa nakim kesama. Vidi sad ove logike. Tako jedan dan kupi suknju nemere je navuč na jednu nogu. Pitam ja pa što si je uzela, odgovor ko bila je 60 i na special ona je dobila za 40 što po njenoj logici znači da je uštedjela 20. Moja logika kaže da je bacila 40 jer je kupila nešto što joj ne treba i ako i treba, nema šanse da ikad navuče na sebe, izuzev da joj dam jos jedno 4 milje da napravi liposuction, a i tad ba upitnik?

Kupio ja sebi unit 160 milja i za dvije dinago skinem na ispod joje. Sad dođem ti ja bratu u LA (ovo ba samo radi dušmana, a za tebe ko brata, ni blizu ba) da posjetim roditelje a kako se pokazalo da se i halalim sa njima  negdje 2005, 2006, slagaću. Sad na aerodromu kupim ti ja nakog Chivasa i šteku Malbora, đeš ba praznih ruku onoj aždahi (snajka moja lijepa), sreća ba inače bi prst cugali, al srednji. I sad tako ljevo, desno, mahnuli mi loma, a i babo nam. Gledam ga isto k’o da se osevapio, abdest uzo, šta li. A drži onu čašu i sve je očima nježno miluje, ne bi je pustio iz ruke, nema sile, valjda se boj’o da će ondekle naleti ona aždaha i klapit mu je ispred očiju.

Ja, ‘nako ko usput, pitam brata: “Dobra ti je kuća, kol’ko ti je ostalo (kredita)?” Kontam ako je starto sa 290 milja valjda je na je’no dvije i po joje. Kad me tad srčani maši, živjeću sto godina. Mrtav hladan on izvali pet joja.

“Kaki ba joja, jel joja ili ti je to po’ cigle?” Zinu on da odgovori, kad iz ćoška eto aspide i nosi naku kuvertu. Dade mu je i osta da stoji iznad njega, da vidi šta je u njoj, kad je ovaj otpakuje. Ja prebacim pogled na babu – kontam on će mi šta išaretit oko onih para, dok se ovo dvoje zabavi oko kuverte. Babo ni mukajat, samo pilji u svoju čašu i prebaci pogled na flašu, kojoj se već dno primaklo. Konta jadnik ostalo samo za još jednu rundu i to ako ga sreća posluži, jer njemu zadnjem doljevamo, a ono u čaši mu već sve bijelo, valjda se led otopio, šta li. Saspem ja njemu sve iz flaše, bi je’no četri prsta (ma uveć’o sam za jedan, jer onaj broj ispod četri od devedesetih za mene više ne postoji) i pogled koji mi je tad uputio još me uvije noću budi, uplakanog. Helem nejse, ja sam poslije pomena po cigle kredita tres trijezan, a sad bi trebale dvije tri flaše da se vratim i to bez ikak’a ćeifa.

Sad mi buraz preko stola  pruža nakav papirić i vidim ček na 75000 dolara. Vidim ja i da je to dupljak, a vidim i naka sitna slova, a nemam đozluka da pročitam. Piljim u ganje i ovo glavom i očima tamo-vamo, š’a ti je ba ovo, cire, vidiš da ne kontam. On osmjeh k’o da je karno Monicu Bellucci i kaže: “Evo mi opet nude da uzmem repa i da mi uvećaju kredit, to ti je ekviti!“. “Š’a ti je ba ekviti?” “Ma to ti je ko skočila mi vrijednost kuće, pa sad mogu klapit još 75 milja”. “A kako to kontaš platit’ i kad će se to otplatit’?” “Ko će ba otplatit’”. “Konju, kad češ ba otplatit’ kuću i riješit se kredita, neš ba imat ni za fišek košpica, kad odeš u penziju!“ Sad jarane da ti dalje ne pišem, ispade da ja ne kontam šemu i da su on i hanuma mu već tako preko nekoliko puta kasirali, pa loma Croatija, pa loma Vegas, loma Sunset bulevar, Rodeo drive, kurčenje, Louis Vuitton, Gucci, Prada . Haj što on i sva raja

mu, nego cijela država uzimala, harčila i 2008 pitaju šta ba ovo bi!

august 2015  napisao Ognjen Karamehmedović Ogi

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.