”PRIČA O DVIJE ČOKOLADE” (I nastavak)

piše  MIRZA HASANEFENDIĆ

PRIČA O DVIJE ČOKOLADE  ( I nastavak))

knjiga sarajevo nase mladostiIzvod iz knjige ”SARAJEVO NAŠE MLADOSTI”

Pisac Mirza Hasanefendić

Danas je subota i u mom novom zapadnom svijetu življenja, to je dan kada većina ide u sedmičnu kupovinu, a to je ono što pravi razliku u prividnoj jednakosti nekada i sada! Kao i u mom bivšem sarajevskom životu subota i nedelja su neradni dani, predviđeni su za odmor i uživanje!

Formalno je sve isto kao i ranije, ali opet nije ništa kao što je bilo!

Cijeli sedmicu se mnogo radi i ljudi su umorni. Oni jednostavno nemaju ni vremena, ni snage, ni volje da bi išli svaki dan u kupovinu u ”samoposlugu” i to ostave za subotu ili nedelju!

Škole su podešene sa radnim vremenom većine zaposlenih, pa ne možeš ni dijete poslati, poslije cijelog dana provedenog u školi, (”gdje će ti duša”) da ti kupi hljed ili ne daj ti Bože da ti kupi pivu ili cigare.

Ustvari, poslati maloljetno dijete, ovdje, da ti kupi pivu ili cigare, može da te mnogo skupo da te košta, pa je teoretski moguće da ti umjesto tako željene hladne pive u kuću dovede neželjenu policiju. Ovdje je zakonom striktno zabranjena prodaja alkohola i cigara djeci, a za to su kazne velike ako šalješ dijete da ti kupi pivu.

To je sigurno dobar zakon, ali ako neko misli da to smanjuje upotrebu alkohola kod maloljetnika, onda je taj ”greška”, jer ovdje ”maloljetnici” nađu nekog starijeg (vjerovatnu za lovu) pa ga pošalju po pivu ili cigare. Čudna neka vremena, nekade su kod nas stariji ”djecu” slali da donesu pivu, a danas ”djeca” šalju starije da im donesu pivu.

Ja se sjećam, da nama djeci u tom vremenu, nije bilo mrsko ići u kupovinu prije svega jer se dobijao ”bakšiš” za urađeni posao, a koji smo mi korsitili za kupovinu čokolada, stripova i sličnih dječijih radosti…

Neznam, možda je i kod nas postojao neki sličan zakon, ali mi djeca smo bili ”u neznani” i bili smo zadovoljni, poslije obavljenog zadatka, sa dobijenom lovom i kupljenim slatkišima…..

Odrasli, uglavnim, nisu držali gajbe u pordumima ili špajzima (ostavama), pa se slalo u kupovinu kada dođu gosti ili kada ima neka utakmica ili baš kada je merak popiti hladnu pivu iz granapa. Hladna piva , zvana klipača, imala je, onako orošena, neki poseban šmek i činilo nam se da nije baš iste kao ona iz našeg frižidera.

pivo

U tom periodu nastala je i legendarna fama o zelenoj flaši pive, zvanoj ”klipača”, zbog veličine flaše od pola litre. Istini za volju u tom periodu prošlosti bilo je i malih flaša pive od 335, ali je to bilo više za neke ”šminkere” a ne za prave meraklije. Ove pivske ”bebe” su masovno koristile gazde kafića, jer su vjerovatno nosile dobar profit, dok su se ”klipače” obično naručivale u kafanama sa ”kockastim stolnjacima” i gdje je bilo ”sramota” naručiti malu pivu.

U neko doba, gastarbajteri iz Njemačke  , u raji zlobno zvani ”Jugošvabe” počeli su donositi pive u limenkama. Naš narod je teško prihvatao tu zapadnu novu pivsku ambalažu, on je više volio zdravu biološku staklenu ambalažu, pa je za pivu u limenki govorio da je jedino bolja za piti, od vode sa česme.

Šuplji pivarski filozofi, uz aktivno pražnjenje pivskih flaša svih boja, šupljirali su da je ipak piva u zelenoj flaši bolja i zdravija od one u braon boji.

Bilo je to zdravo vrijeme, kada se smjelo slobodno šaliti, bez onog dodatka ” ne bih volio da me neko krivo shvati”. pa je jedan ”fiktivni” vjernik tvrdio da on pije samo zelenu pivu, jer njegova vjera dozvoljava samo zelenu boju …..

Piva se kupovala po par komada, a gajba nikada osim za svadbe i neke velike proslave. Kupiti gajbu pive i unijeti u haustor, značilo je biti praćen pogledima komšiluka iza prozorskih zavjesa i sve je to tvoja sudba da te oni prate kao UDBA.

Ako si unio par puta gajbu u stan, onda si bio siguran da komšije pričaju kako u vašem stanu stanuju teške ”p’jane ” ili alkoholičari. U Sarajevu se držalo mnogo do toga šta če reči komšiluk, koji je bio kao neka institucija , neka moralna kategorija ili neki mali lokalni sud koji će odrediti tvoje mjesto u društvu.

Naravno da je pivo imalo i svoje psihološke efekte na birtijske pjesnike , inspirišući ih da u njihovoj ”kafanskoj” poeziji i maliganima natopljenoj stihoklepačkoj kreativnosti, ”izbace” nezaboravni stih iz kafanskog poetskog stvaralaštva ; ” Mala moja više volim tvoj noge krive, nego gajbu sarajevske pive”!

Izvodi iz knjige ”Sarajevo naše mladosti” autora Mirza Hasanefendić

Oktobar 2015 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.