ČUDO U SARAJEVU, SMAK….(XI nastavak priče o ”Domu mladih”)!

ČUDO U SARAJEVU (XI nastavak priče o ”Domu mladih”)

Piše Ljubo Pavlović ; 11-ti nastavak

Koncert grupe Azra kojim je počela sezona programa za 1980/81. godinu, donio je rezultate, koje zaista nismo mogli očekivati. Nismo mogli vjerovati tolikom broju posjetilaca, zaradjenim sredstvima i totalnim preokretom sa loše, na izvanredno dobru klimu u odnosu na ono što smo uspjeli ostvarivati. Postali smo svjesni situacije da možemo slobodno planirati nova i redovna gostovanja, pomoći bitnim programima koji su niskoakumulativni i razvijati našu mladu muzičku scenu. Mislio sam da će za sve to biti potrebni mjeseci. Radila je Dansing Dvorana, Amfiteatar, ali i Disko klub Kaktus. Osjećao sam da više nema straha od toga ko će biti pozvan da gostuje. Prostor se otvorio  bez oponenata što je redovna pojava u ovoj vrsti posla. Naše linije i saradnja sa medijskim kućama na obostarano zadovoljstvo bila je besprijekorna. Dovoljno termina na radiju i televiziji, štampi, ali isto tako sve što smo radili bilo je transparentno. Najveće zadovoljstvo bilo mi je omogućiti dnevnice našim omladincima i sportistima koji su redovno trenirali ali i radili : u garderobama, sa prodavačima karata i redarima i znati da smo svi na istom kolosijeku.

Vidio sam kako Tumba -vodja redara i Šeba , nose u ondašnji  trezor SDK „veš korpe“ pune novca zaradjenog  našim trudom i kvalitetom programa i njegovih izvodjača, koji nisu imali primjedbi na honorar. Zvučaće prepotentno da smo imali samo 2-3 unaprijed potpisana ugovora. Ostali su se potpisivali po dolasku u Sarajevo.To je bilo do tada nevidjeno povjerenje. Jednostavno širio se glas o tome da ekipa koja radi čini to iz pravih pobuda, da nema ništa „iza grma“ ili odjednom „novih momenata“. Rok za isplatu bio je od 3-7 dana ovisno o tome koliko brzo je banka prebacivala novac na račune grupa. Imali smo i svoje, ali i profesionalne fotografe. Naš „Foto“ kako smo ga zvali / inače Dragan Čuljak/ volio je to, iz hobija isto kao i mladi student Erol Čolaković.

Profi fotografi dolazili su iz Oslobodjenja i Sarajevskih Novina. Larma, Pikulić, Hondo, Pop,  a znao je i Degi navratiti i škljocnuti po koju. Hidajet Delić.

Imena i imena, a sa njima i naše mlade grupe tj .predgrupe koje su se kalile uz najbolje  i najpopularnije :

Trebalo bi mnogo prostora i vremena da napunim ovaj nastavak vinjetama i reklamnim sličicama. Zato ću rado navesti neka od glavnih imena koja su se u toj sezoni „penjala“ u više navrata  na binu Dansing Dvorane Doma Mladih  Centra Skenderija. Njihove slike možete naći jednim  google-klikom. Ugostili smo veoma brzo, navodim bez reda, gore navedene i ostale; Azru, Metak,Smak, Aerodrom, Pekinšku Patku, Generaciju 5, Galiju, Riblju Čorbu, Nokaut,Laboratoriju Zvuka, Parni Valjak, koji evo i sada dolazi u Sarajevo u decembru mjesecu. Bili su tu još Električni Orgazam, Bulevar,Vruć Vjetar,Idoli, Zana,Tomaž Domicelj, Divlje Jagode, Neca Falk sa grupom Predmjestje, Drugi Način, Bumerang i Buldožer sa kojima smo imali problem koji je izazivao smijeh. Samo njima i isključivo njima kasnio je honorar po 10-tak dana. Nikada nismo saznali zašto, ali tako je bilo. Neki zastoj.

pekinska patka

Mnogi su nastupali po više puta, naravno na zahtjev publike koja bi u datom momentu počela skandirati i tražiti ponovno gostovanje. Mi smo to slušali i poštovali. Yu grupa je u par navrata napravila sjajnu atmosferu. Već tada su bili vremešniji bend od drugih sa mnogo hitova i iskustva. Oni su nam nekoliko puta iznajmljivali i razglas kao Braco Radović i Truli iz Zagreba,  zatim ekipa Studio TS iz Ljubljane  pa Brano Likić i Božidar Lukić-Cigo sa razglasom Indexa.

Medjutim, Semprini iz velike hale nikada nismo uspjeli posuditi, niti iznajmiti. Sličan razglas bio je i na RTV Sarajevo koji nismo mogli dobiti ,kao čuvali su ga za „Vaš Šlager Sezone“.Koliko smo zaradjivali novaca mogli smo kupiti šta smo htjeli, medjutim,  opstrukcije su uvijek bile prisutne, a to mi se sve manje dopadalo iako sam imao slobodu da radim i planiram. Naravno, niko od nas nije imao prihode, osim Ilije, koji je kao omladinski funkcioner bio na platnom spisku. Iz ove perspektive to izgleda malo čudno i nevjerovatno, ali takva je bila kadrovska politika. Kasnije smo svi dobili manje ili  veće funkcije po zasluzi.

O tome u zadnjem nastavku.

Neko gostujuće ime sigurno mi je promaklo, ali neće imena sarajevskih grupa sa kojima smo imali poseban dogovor da budu na usluzi kada iz razloga više sile ili naglog otkazivanja neka od grupa ne može doći. Prvi put to se desilo sa Prljavim Kazalištem. Vrijeme je bilo toliko loše, da su nadležni na aerodromu Pleso okupirani snijegom, naglo otkazali sve letove. Bez riječi i posebnih uslova uskočili su Indexi, par excellence gest, i kao i uvijek sa publikom otpjevali svoje hitove.Tu noć posebno  smo proslavili u Zlatnom restoranu  Privrednog grada. Glupo se osjećaš kada imaš nekoliko hiljada prodatih ulaznica i nalaziš se u situaciji otkazati koncert .

Dom Mladih-sank

Ipak uskakali su Ambasadori, grupa Transport sa Jasnom Gospić i Edijem Bogeljićem, Rezonansa, Vatreni Poljubac, Cod, Teška Industrija, te Kemo i Jadranka  kada su imali neki prazan prostor obzirom na duge i teške turneje ili povremene pauze za snimanje LP-a .Na svu sreću to se više nikada nije desilo u  vremenu do kada sam vodio Poslovnicu. Imali smo manjih  sličnih problema, npr Divlje Jagode kasnile su sat vremena na nastup iako su uredno bili smješteni u hotelu u Sarajevu. Izvinili su se publici, za razlog nisam pitao. Svi  gosti uglavnom ,nisu imali primjedbe na organizaciju i ponašali su se korektno od ushićenja / dečki iz Valjka ili Zlati Klun iz Bumeranga/,do hladnog osmijeha Nece Falk. A što da „dozvoli  nekom blesavome klincu da joj nudi nekakve bananeee .

„ Sve ono što sam htio, ipak  nisam mogao „dovući „ na binu, Oliver Mandić još je sticao iskustvo i preferirao play-back iako bi publika i to prihvatila, možda je tražio razlog …ko zna. Nismo zamjerili, ali Sladjana Milošević zbog kojeg sam jurio Cajgera gitaristu, takodje nije htjela ni sa, ni bez Dade Topića, a htjeli smo „Princezu „ koja je bila hit, imati u originalu u tom famoznom duetu. Dado je imao neke probleme sa bendom, ali je poslije došao sa grupom Mama  Co Co. Leb i Sol, te Atomsko Sklonište nastupili su tek naredne sezone obzirom da su im termini bili ranije bukirani. ili Zlati Klun iz Bumeranga/,do hladnog osmijeha Nece Falk. A što da „dozvoli  nekom blesavome klincu da joj nudi nekakve banane

 

idoli

Za mene posebno interesantan dogadjaj bio je sa grupom Idoli, dobrim gradskim dječacima od kojih je jedan bio sasvim običan mladić ,koji je radio u gradskom javnom prevozu Beograda. Sreli smo se opet 30 i nešto godina kasnije u našoj Slozi za 6. April kada sam sa bendom „Dobro Naštimani Starci“ bio dio programa sa ovim hitmejkerima. Našalio sam se i pitao da li si još  oko bus-a ? Ne kaže : ja se držim trolejbusa. Smijali smo se i uživali evocirajući uspomene. Nisam znao da posljednji put vidim Vladu Divljana koji je nažalost ubrzo preminuo nakon teške bolesti. Bilo je i dogodovština,  interesantnih zbivanja, na momente duhovitih. Solista grupe Generacija 5 Goran Milošević, inače brat navedene  Sladjane ,bijaše naočit momak oko 2m visine, ljepuškast ,okružen stalno ljepšim polom. Imali smo kratku šetnju gradom ,kad čovjek odjednom kaže „gladan sam“.“Nije to neki problem kažem“ i odemo do ćevabdžinice. Da bih bio dobar domaćin ,pitam koliko će ko ćevapčića ili sudžukica ,kefira ili čašu piva.Ko iz topa kaže on : meni 50 komada sa pripadajućim somunima i bokal vode. Ja zinuo, a oni „mrtvi hladni“ ,njima to normalno, valjda navikli na „ažbahu“ u njegovom stomaku. Čontu iz „Patke“ su izbombardovali  novčićima iako sam mu rekao da znam za njegov pankerski trik provociranja publike. Da to ipak zaobidje u Sarajevu, publiku je gadjao bombonama,a za uzvrat dobio metalčiće. Kaže on „pa morali su da mi plate uslugu“ Pitam redara pred binom:“ pa što nisi pomakao taj dio publike“?.Ma, nespretno če ovaj: rekao mi Čonta da ništa ne radim i da ćemo podijeliti sitniš. Ko koga ovdje z… Svi protiv mene. Redarima sam se „osvetio“ na gostovanju „Laboratorije“ još poznatije braće Vranešević. Teška organizacija tog koncerta, mnogo ljudi u programu. Na sceni od Vilmoša kauboja koji vrti laso i lažne koltove ( poklonio sam mu pravi kaubojski šešir koji je nosio uvijek) do plesačica oskudno odjevenih ,a i ne znam što bi bile bolje  „kada je mali honorar“. Vrhunac, Petar Čelik-mister universum, mišići kao da ga je „udario tramvaj“,strah pogledati, predlaže publici da podignu metalni vrč sa pivom, a da se ni kap ne prospe. Svi se prijavili, ali nisu znali za zvrčku da je taj vrč bio potežak i da ga bez treninga niko nije mogao podići. Nagrada je bila gajba piva. Svi su probali bez uspijeha, pa i onaj moj redar koga sam lično prijavio za to malo takmičenje.

Niko nije znao da je Pero  „naše gore list“ bio toliko prehladjen da je jedva izveo tu tačku. Taj dan pao je snijeg i on je tražio da kupi  „Marsovke“  par sati hodajući po otopljenoj kaljuži , mokrih nogu. Prehlada je bila neminovna. Kasnije nam je objasnio da bez obzira na mišiće i izgled, vodi uredan život sa ukomponovanim treninzima i specifičnom ishranom. Izišao je sa treninga vruć i jedva izdržao. Više je bio zabrinut on, nego žena koja ga je pazila čitavo vrijeme.

 

smak

Bio je i jedan tuzan dogadjaj. Grupa Smak završila je nastup ovacijama posebno za Točka. Pričali smo u prostoriji iza bine i pijuckali neko osvježenje, a njega nigdje. Kažem Šebi da pogleda okolo ,kad eto ga brzo. Veli: „Eno ga iza kugle ( sačinjena od cijevi ,moderna instalacija na sred bine) sjedi i šuti ,mislim da plače.“ Otrčao sam i zaista , naslonjen na neki praktikabl ,šuti i teško diše, na granici plača. Pitam šta nije uredu…..ćuti, ne može da govori.Trajalo je to par minuta: „Rekao sam da mi je ovo zadnji koncert i da ne želim više svirati“. Pa čovječe kažem ,“da li si vidio reakciju publike,kakav te prestanak spopao.“ „ U tome i jeste stvar ,ne mogu lagati ni sebe ni druge.“ Kasnije sam čuo da je prestajao, počinjao , ali mi tu nismo mogli pomoći. Evo i Boris je nedavno otišao zauvijek „u mirniji  i bolji svijet“. Fenomenalna grupa Smak završila je svoj put.

I Zana je prestala pjevati.Vidio sam je u Kanadi gdje se bavi ozbiljnim biznisom i stidljivo zapitkuje o stanju na sceni. Poslao sam joj Enciklopediju Yu rock muzike . Samo radi nje , ima divnu curicu i neka čitaju.

U slijedećem nastavku predgrupe i nade sarajevske rock škole čekaju da zauzmu svoje mjesto u vrhu Yu estrade i ljestvice popularnosti.Desilo se to .Pročitajte u 12 –nastavku

novembar 2015 napisao muzičar Ljubo Pavlović

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.