MUZIČKI ASOVI ILI IMENA ”LUDA” NALAZE SE SVUDA (12. nastavak)

12-ti nastavak Dom Mladih KSC Skenderija – 1980/81 god.

Piše Ljubo Pavlović

MUZIČKI ASOVI ILI IMENA „LUDA“ NALAZE SE SVUDA

Želim posvetiti ovaj nastavak  meni najbitnijim zbivanjem iz perioda ’80/81 godine : o nastanku i radu desetina mladih rock bendova. Tih godina rasli su kao gljive poslije kiše. Najezda. Da li je to bio duh vremena koji je pogodovao toj pojavi svuda oko nas, bunt mladih izražen kroz rock muziku, uticaj muzike sa zapada ili pak nešto sasvim drugo, nisam siguran.Generalno, muzika kao umjetnost na ovim prostorima njegovana je kroz vijekove.

 

U periodu koji pokušavam osvijetliti iz posebnog ugla, moram reći da to nije bio samo rock and roll, već masa muzičkih stilova koji su se ispreplitali na svakom koraku. Ozbiljna, zabavna, šansona, rock, jazz, progresivna, narodna i folk muzika i jos mnogo podvrsta, svakodnevno i u znatnom obimu, ravnopravno su bile zastupljene na radio i tv stanicama. Danas toga imamo mnogo više, ali sve je šablonizirano i generalno bez naročitog kvaliteta u poredjenju sa  ’70 i ’80-tim godinama. Neću ulaziti u komentarisanje onoga šta imamo danas, a izrečena opaska  moj je lični stav i osjećaj.

Moram naglasiti da je muzička produkcija, kod nas i u svijetu, bila izuzetno jaka , da su postojala mjerila kvaliteta u kome su profi i amaterski radovi bili jasno razgraničeni .Popuštanje u kriterijima krenulo je u novo-komponovanoj narodnoj pjesmi. Često je kolala šala „prodaj njivu i snimi ploču“!

Gostovanja velikih i popularnih rock bendova u prostorima Doma Mladih privukla su pažnju i interes ne samo publike, nego i mladih muzičara. Njihovo  prvo veće javno predstavljanje pred punom dvoranom  postalo je,  do tada ne baš utrdjeno pravilo. Predgrupe su uvijek bile uvod u glavni dio koncerata i radilo se o takodjer dobrima , ali manje poznatim grupama čiji zadatak je bio tzv „zagrijavanje publike“.  Početnici nisu dolazili u priliku ili bolje rečeno nisu imali šansu doživjeti stejdž /stage/ i atmosferu na način kako je to najbolje i najpotpunije : u društvu sa velikanima.

Pisao sam u prošlim nastavcima da je to bio naš uslov za sve koji su gostovali. Problem u početku bili su instrumenti, ali to je vremenom prešlo u rutinu. Dobili smo euforiju fanova iz srednjih škola. Oni su podržavali i navijali  za njihove mladjane „zvijezde“. Kada tome dodamo i kvartove gdje su stanovali, pojava je jasna i naravno pozitivna.

Još se uvijek sjećam oduševljenja, ali i treme kada su neki od njih saznalli da će biti predgurpa nekog od gostujućih  imena. Kombinacija nevjerice i straha. U nastavku teksta vidjeće se kako je formula jednostavna i efikasna. Bez sve šale, radilo se ipak o ozbiljnom poslu koji je kasnije  rezultirao neslućenim prihodima , ne samo izvodjača, nego i diskografskih kuća.To traje sve do današnjih dana. Svim tim mladim grupama pomagali smo u načinu pravljenja ugovora i dogovora. Često sam im govorio da vrhunsko sviranje nije uslov za dobro komponovanje i da čak mala, beznačajna grupa može da se vine visoko za par mjeseci, pod uslovom da ima nešto u pjesmi što publika odmah pamti.Tako nastaju hitovi. Sve ostalo nauči se u hodu.

Počeću sa par priča o kojima se malo zna. Nisu one toliko ni bitne ,ali govore o roditeljskoj ljubavi i želji da omoguće djeci ono što vole. Sjedili smo tako kod „druga sekretara“ Ilije u onoj zgradi DPO ,pored Miljacke. U stvari,  bio je to jutarnji  ritual i razgovor kako smo prošli  finansijski na koncertu, da li je posjeta „onako“ ili zadovoljavajuća te prebirali ostale teme vezane za našu aktivnost. Upada u kancelariju ,koja bi i  prema  današnjim  potrebama bila dobra i kvalitetno opremljena, poznato lice tv Dnevnika dobri  Dobrota Lošić i onako s vrata kaže: „omladinci kafa za mene a prostor za moje rockabilly momke“.

Snimatelj na RTV Sarajevo '73

Mi svi onako veseli, ma kakav te rokabili spopao  čovječe,  počnemo se smijati. Poznavali smo se jer radio sam kao asistent filmskog snimatelja godinu dana na tv Sarajevo ’73 godine i dobio otkaz ne zato što sam bio loš, naprotiv trebao sam ići u Prag na čuvenu Filmsku Akademju/tako je odlučio kolegij/da usavršavam „zanat“ .Već sam spakovao dvije godine prava i nije mi se išlo u Prag  ,tek oženjen , dijete na putu i sl. Zato smo se i razišli. U to vrijeme nakon početne „Zelene panorame“ prebačen sam u IPP gdje su program uredjivale poznate ličnosti pa i g.Dobrota Lošić , a onda nazad u Kulturno zabavni program.Tu me dograbio pokojni Ivica Matić i uvukao  u svoju ekipu koja je putovala po BiH i pravila priloge o umjetnicima „naive“.To su dogadjanja koja nikada ne mogu zaboraviti, susreti za Zukom Džumhurom, Voljevicom, Jusom Nikšićem, dakle neprevazidjenim mostarskim liskama i likovima, računajući tu i Mehu Trbonju i Joleta Musu.Voljeli su sve moguće teme o ljudima i šalama na svoj i njihov račun. Sve je to bilo podebljano  kvalitetnom mezom i pićem, sjedeljkama koje su se danima prepričavale. Odoh ja od teme.

Objasni nama g.Lošić senior, da njegov sin ima ozbiljno društvo mladih kolega i da sviraju „neki rokabili“. Bilo bi dobro ,ako se mogu uključiti u naše aktivnosti i vježbati. Rečeno učinjeno. Odmah su dobili priliku ne radi štele, nego radi pristupa. Treba vjerovati mladima čak i kada to ne izgleda uvjerljivo.

Crvena Jabuka

Nekako u isto vrijeme  pojavi se gospodin po izgledu, jer Lošin tata bio je raja,a ovaj baš ugladjen i „ well spoken“.Mislim da je bio direktor Više Komercijalne škole. Kao iz topa; „moj sin voli muziku i želim ga situirati u taj milje ,a ne izložiti ulici. Grupa mu se zove Tina“ .“To je i naša želja gospodine, kao i naš plan, ne samo za njega ,nego i za ostale mlade muzičare“. Dan kasnije, stiže vozač i nosi punu kartonsku kutiju najljepših mapa, kalendara i agendi . Sve u koži, lijepo dizajnirano sa Vučkom sa ili bez skija-reklama za Olimpijadu.“Evo djeco  malo radosti za vaš iskren rad i razumijevanje“ .To nam je bilo  priznanje iz duše zadovoljnog oca.  Svaka čast tihom ,ali jasnom gospodinu. Nešto od toga još čuvam kao uspomenu.

Treća priča tiče se Mladena Mitića čiji je otac bio novinar. No on se nije pojavio, jer je Mladen  bio pravi „crv“ gurajući svoju raju. Simpatično i uspješno. Kada su se našli na bini ,ne znam tačno za koga su bili predgrupa, počele su ovacije. Nije se znalo ko je tu zvijezda ,a ko potencijal.Takvih priča bilo je još, no, ove tri dale su samo jedan triling asova; Crvenu Jabuku,Zabranjeno Pušenje i Plavi Orkestar.Tih trilinga ili neki pogodniji izraz, bilo je još

Spomenuću neke iz kojih se iznjedriše bitni pojedinci : Zov sa Suadom Arnautovićem i Harijem Varešanovićem, zatim Top  Mladena Vojčića – Tife. Kažu da nadimak Tifa ima od malih nogu kada je lokomotivu zvao lokomotifa. Da ne bih dužio opisujući ,navešću još nekoliko imena, jedno za drugim bez favoriziranja ;

– Prvi Čin…………..      Mustafa Čengić  Muče,Dino Olovčić i Sretko Vujić                                      -Poslednji autobus .. Damir Arslanagić,  Amir Bjelanović Tula,                                                    -Rok Apoteka………. R.Mesihovi ć–Šanko,Mladen Pavičić Pava,Bojan Hadžihalilović,             -Tečni Kristal……….. Tihomir Suša, –

Radio i Negra ……..  Mirza Hajrić i Sejo Bajraktarević ,Negra,Šeki Husaković, –

Kako Kad……………. Amir Bešo – Lejzi ,Sretko Vujić i Muhamed Ražanica –

Ozbiljno pitanje……Dražen Ričl, Zlatko Arslanagić, Radomir Gavrilović, Benjamin Levi i Dražen Janković,-

Znak Sreće ………….Mirso Tihić,Damir  Čardžić,                 Mak……………………Podmenik Branislav,

Linija života………….Mario                                                                                                              -Ogrizak………………..Haris Mustafa Čizmić,Saša Dobrić,Zoran Miljuš,

-Ciklon ………………….Jadranko Djihan,                                                                                   -Žaoka…………………..Goran Petranović,  Damir Čarđić, Radomir Gavrilović, Dražen Ričl,       -Kompas………………..Zoran Savković                                                                                                 -Bedž…………………….Nikola Mitrović,Zlaja Bostandžić,Bato Ivošević,                                          -Djino banana………..Srdjan Jevdjević,

Opera Lu…….Boro Savić, Goran Marić

Ovo su samo neka od imena koja sam našao u svojim kontaktima kada smo dogovarali predgrupe. Neka mi se na zamjeri ,ako sam nekoga preskočio. Desetine gitarista ,bubnjara, solista i ostalih muzičara defilovalo je kroz naše prostore. Neki su dolazili iz „Trase“ koja je bila rasadnik najmladjih ili su probali kod nas u popularnim „šminkerajima“,možda u podrumima svojih zgrada. I pored dobre volje da pokušam navesti sve aktvnosti gore navedenih bendova i pojedinaca, nisam našao vremena.To je posao za nekoga iz njihove generacije, ja nemam te reference i mogućnosti. Ruždija Metanović je osoba koja je mogla dati više u tom smislu jer je nastavio raditi sa njima.Nažalost prije nekoliko dana napustio nas je zauvjek. Njegova sjećanja sigurno bi upotpunila i nadogradila sve ono što je navedeno.

Za bolje poznavaoce prilika tog perioda ,kao i za pisce biografija, leksikona i Wikipedia podataka, jasno je da su muzičari prelazili iz jednog u drugi bend idući ka boljim opcijama .Takodjer,  jasno je da se tu trebao naći još Elvis J.Kurtović i ”Zijo Valentino” , i  to bi bilo naj naj. No on je došao koju godinu kasnije sa prilozima  skupini New primitivs. Potom Top Hit Lista Nadrealista i još mnogo programa talentovanih , izvučenih iz mase mladih. Mi smo taj trend zdušno pomagali. Nismo im mogli dati talenat jer to se ne daje, oni su ga očito imali. Dobar prijatelj mi je jednom  rekao da ste ih u ono doba vezali ugovorima za Dom Mladih kao producenti-promotori , mogli biste podići novo zdanje. Šala ili ne, a ima istine.

Da stvari ne bi bile koncentrisane samo na Sarajevo  i njegove mlade grupe, posebnim programom obuhvatili smo cijelu BiH.Tačan broj grupa koje su nam dolazile nisam zabilježio ali evo nekih;

– Pauk …………                        Zavidovići………  Željko Selak,                   Istine………………………………Travnik…………..MuhamedAdžemović,                                             -Balzam ………                         Brčko……………..Čikota Mirsad                                                          -Rezervni Točak                      Doboj……………..Vule i Asim,

Bilo ih je još, ali sam neke od papira u medjuvremenu izgubio. Svako ko može ovo pisanje nadopuniti dobro je došao. Možda i neka knjižica ispadne od svega, ko zna.

Mislio sam ,ali krivo ,da je sa ovim nastavkom gotov period u kome sam igrao neku polugu ili djelovao iz sjene u Domu Mladih .Nebitno. U slijedećem nastavku br 13  kojim ću se oprostiti od ovog ciklusa biće rječi o manifestaciji „Mladost Sutjeske“  uz  još malo sitnih detalja koje bih nazvao „Šta bi bilo kad’bi bilo“.Ti detalji su me odvojili od ove divne muzičke kuće iz potpuno trivijalnih razloga.

 

Sarajevo decembar 2015

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.