IN MEMORIAM DARIO DŽAMONJA ….(18 januar 1955-15 octobar 2001)

mirsad hadzimehicpiše   MIRSAD HADŽIMEHIĆ

 

 

 

DARIO DŽAMONJA   18 januara 1955- 15 octobra 2001

ako ti javeKad ga je profesorica biologije dovela na čas i predstavila,“djeco ovo je vaš novi drug Dario…“ prva misao je bila „ja, kakav je !!!“. Bio je zaista drugačiji, masna duga kosa, jakna vijetnamka umjesto kecelje i prave brukserice, malo ofuacne. Odsutno nas je gledao, nije progovorio ni jedne riječi ,činilo se kao da ga se sve to ne tiče. Garant je bio mahmuran, tada to nismo mogli znati ali sad bih se zakleo. Dario je imao stotinu školskih drugova, promijenio tri gimnazije i priča se da ni jednu nije završio tako da dolazak u novi razred za njega, vjerojatno i nije bio neki događaj.

Raja iz mahale (čitaj Logavina), nisu baš voljela ovu haustorčad i obratno. Kad je Dario ne neki čudan način isfoliro kod profe Vilića da ne radi fizičko to je veće bila nepremostiva odioza. Kažu teško je razumjeti umjetnike ali 30 godina kasnije kad u njegovoj zbirci priča „Ako ti jave da sam pao“ vidjeh kopiju potvrde, bolje rečeno dijagnozu bolesti, bilo mi je sve mnogo jasnije. Što se čovjek može ogriješiti. Kasnije slušam priče o sarajevskoj legendi piscu, kažu tripl P, PPP; pije, puši i piše.

Ustvari ovo sjećanje na Daria je sjećanje na nekadašnje Sarajevo kojeg više nema. Jest da je školski malo pretjerao, puno je tu bilo alkohola i života zbrda-zdola, svi umjetnica pretjeruju pa i pisci ali kako bi inače ostali upamćeni. Kako ostaviti zapis imena dugo i duboko ako se isto dobro ne zaguli u kori drveta. Dario je napisao odlične priče o našem gradu, o raji i kafanama koje su i moje bile …..napravio historijski zapis, jer nema više tih kafana, nema te raje i tog grada i mnogih školskih drugova.

Mnogi se slažu da je nakon Ive Andrića, najbriljantnije pero koje je izbrusila Prva sarajevska gimnazija bio naš Dario Đamonja. Pored stotina kečeva Dario je dobio čistu peticu na pismenom iz SH jezika na zadatu temu „Moj voljeni grad“ i to samo za jednu jedinu rečenicu, koja je, koliko se sječam glasila ovako: „SARAJEVO JE BEZNADEŽNO NEPOPRAVLJIV GRAD KOJEGA MRZIM JER JE OKRUŽEN PLANINČUGAMA KOJE SPUTAVAJU MOJE VIDIKE I HORIZONTE, A JA BIH VOLIO DA MOGU GLEDATI MALO ŠIRE I MALO DALJE.“

Svi mi ostali smo pisali po dvije ili tri stranice: o Vrelu Bosne, o planinama, o trebevičkoj žičari, o Miljacki, o baščaršijskim golubovima, o zelenoj travi u sarajevskim parkovima i, nadajući se da tako možemo najbolje opisati ljubav prema svome gradu. Ja sam bio zadovoljan s dva minus, ali oni odlikaši su protestvovali jer profa nikome nije dala više od četvrtice, valjda da bi istakla koliko je njegov rad bio superiorniji od naših radova, iako je sadržavao samo jednu rečenicu i nije iskazivao ljubav (što je bilo zadato u temi pismenog), nego mržnju. Naravno, Dario je bio okorjeli Sarajlija i volio je Sarajevo punim plućima, a naročito sebi slične Sarajlije i ugostiteljske objekte koje su oni posjećivali, ali mu njegova umjetnička „stjenica“ nije dozvoljavala da piše o prozaičnim stvarima, kao što smo pisali svi mi ostali, nego je svoju ljubav iskazao pjesničkom inverzijom.

Zato mi neće mi biti teško da citiram dio priče o DOSTOJANSTVU kako ga je Darija vidio tamo neke davne godine. iz priče Pokaži ga! (Ako ga imaš)
…Prošla su vremena kad se kurvi nije smjelo reći da je kurva. U vremenima opšteg kurvaluka nekog ne nazvati kurvom, ravno je najtežoj uvredi. Treba isplesti mrežu laži, posijati travnjak ubleha i naviknuti se po njemu hodati, naučiti taj novi jezik, taj novi sistem kojem je laž osnov i temelj svih postojećih vrijednosti, gdje je iskrenost znak bezumlja; plivati u ljigavoj izmišljotini vlastitog značaja, hraniti se gnjilim plodovima udvoričkih osmijeha, izvrnuti oči i gledati oko sebe bionjačama, pustiti da život teće ravnim tokom; ne poželjeti svoju , a kamoli tuđu ženu, klečati na kukuruzu , u osami, u tami, kad ti se učini da tvoje oči vide što ne bi trebalo da vide , iskopati ih, tuširati se hladnom vodom kad ti se ponos pridigne, postići da se za tobom širi šapat pun strahopoštovanja , „Kurva je to“, tuđim padovima mjerit visinu svog leta, ……..
18. JANUAR 1955 – 15. OKTOBAR 2001.

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.