PRIČA O ROLATU, SLOMLJENOJ NOZI I VJEČNOJ LJUBAVI……

PRIČA O ROLATU, SLOMLJENOJ NOZI I VJEČNOJ LJUBAVI….

Nastavak priče o glumcu MESUDU DEDOVIĆU ŠTRUCI ( DEDI)

Nekako polovinom tih sedamdesetih godina, među sarajevskom rajom, bio je popularan kolač zvani ”Rolat”. Ustvari to je bila prava šečerna bomba ili ”živi šečer”. Za taj kolač moj čobanijski drug Hašak je imao običaj reci, kada ga dijabetičar (šečeraš) vidi u izlogu, ona ”namah” kolapsira.

Bila je neka moda tih godina ko može pojesti više toga i to se pričalo u raji pa su se ”slavili” oni koji mogu pojesti kilu istog. (prodavao se na vagu). Bio je neki ložač Imo u Trasi (čobanijska raja) koji je rekao da može pojesti i više od kilu.

Apsurd je bio da je taj zvani Imo  imao 40 kila zajedno sa krevetom,a mogao je pojesti za trojicu. Na ovo bi gore pomenuti Hašak reci: ”Ma ima garant podstanare u crijevima (misleći na pantljičaru i slične ”baje”).

Može ? Nemože?

I na kraju pade opklada i pravo u slastičarnu ”Specijal” kod Begove  džamije, gdje će junak naše priče glumac Dedo ”slomiti nogu”!

Jede Imo onaj ubitačno slatki kolač, mi ga gledamo, a onaj rolat jede nas, pa nam ružno sve hoćemo da povratimo. Pojede Imo kilu i frtalj, uze pare pa kaže ”Šok donesi sada deset deka da sada  gustiram rolat i daj raji rolata ko hoće, ja častim!”. One reče, a mnogi od nas zbrisaše na vrata, da ne povratimo.

E sad, vidiš od tog kolača, neko dobije ružnoću, neko bolove u želudcu, neko zatvor, neko proljev, a naš drugar zvani Štruco ”slomio je nogu”.

E kakve to veze ima? Čuj rolat i slomljena noga!

E, ima!

Sudbina je tako htjela da poslije gledanja snimanja filma  na Obali, nešto poput proročanskog znaka Dedi se nameračilo na rolat koji će mu ”dohakati” tj doći glave. Pojede on tu razarujuću šečernu bombu, sreća da nije bila kila jer poslije toga ne bi bio ni zašta, a koja  poput ovih današnjih energetskih pića, daje energiju pa ode kod šoka da plati.

Ode on na kasu kada tamo mlada i lijepa gospođica (tada drugarica) iz Zagreb grada, koja traži tahan halvu.

Je li mu rolat dade snagu, ja l’ je šta drugo, ja neznam,  ali on postade ”poduzetan” pa se ponudi lijepoj djevojci divnog imena Božena da je malo prošeta da naredne slastičarne.

Nije ni znao da mu je to bila sudbonosna šetnja! Mnogo godina kasnije prilikom posjete, sa sinovima,  Sarajevu,  na mjestu gdje se jeo ”dobar rolat”, Dedo će reči; ” Ovdje je tata ”slomio nogu”.

Naravno da je ovo samo šala, jer u stvarnosti ovdje je počela jedna velike i trajna ljubav dvoje mladih, koja i danas traje jednako i u zrelom periodu života, potvrđujući da samo ”stvari” koje vrijede traju vječno.

U prvom nastavku, autor teskta napisa o početku ljubavi, a onda je sve to krenulo lijepo sa običnim svakodnevnim zaprekama, koje nisu mogli zaustaviti ovu ljubav koja se ”zakotrljala” poput snježne kugle i…..

Ali možda je najbolje ostaviti samog junaka priče, glumca Mesuda Dedovića, ljubitelja šečernog rolata, da priča kako je dalje tekla ova sarajevsko-zagrebačka ”LOVE STORY”….

Prije nego što krene priča da se podsjetimo da smo vrlo poduzetnog Dedu ostavili u Šibeniku, gdje je već bio ”gotov”.

dedo2.2

Pa tako krene dedina priča:

(nastavak prvog dijela teksta) ”Tako je počela idila !

dedo2.1

 

Ovako je počelo Jadransko more 1975

Prošlo ljeto za čas, jesen i ja pred 29.11. , ”Dan Republike”, ko već stari momak dobijem poziv za vojsku za 7.12.75 u  KOVIN auto jedinica…..a onda tek slijedi nevjerovatna priča šta će se dogoditi…..

Nagovara mene dakle tadašnja moja novopečena djevojka (današnja žena) da čim prodje 29.11 na prvi radni dan da mi odemo do  Vojnog odsjeka zajedno ( bila ona u Sarajevu nakon tog ljeta kod mene u Sarajevu a ja prije toga u jesen u Zagrebu) Odemo mi dakle u vojni odsjek i zamolimo ih da me pošalju negdje ipak bliže Zagrebu ! Ja je upozoravam da to nije baš pametno nije to pijaca da se pogadjaš koliko je krompir ?  Ipak  da je ne razočaram da ne pomisli da nešto vrdam ja pristanem, ali joj kažem da znam momke koji su tako pokušavali preko veza štimati vojsku pa su završavali u Kavadarcima, Kičevu i slično: Bogu iza ledja pod obrazloženjem  vojnim : UPOZNAJ  DOMOVINU  DA BI JE VIŠE “VOLEO” !  Kad smo došli u vojni odsje,tu nema puno priče : Daj poziv ! Na dam ! I  šta te muči momče?  Ja počnem još nisam ništa ni rek’o kaže taj : Slavko,dodaj mi karton od Mesuda Dedovića ! 0vaj mu da Slavko a taj će :  Slavko , pa jebem mu kako Dedovića u Kovin je li ti lijepo piše evo vidi gore u uglu.Čapljina isto autojedinica ! Pa kaže dalje : Ja sam davno obećao Markoviću u Čalljini da čim se ukaže neki glumac, da ću mu ga poslati jer mu kaže zamro kulturno zabavni život u jedinici ! A misleći da ja to nekako znam da sam zato došao kaže meni : Bez brige Dedoviću dobro je da si došao ! Sad ćemo mi to popraviti!. Koji zajeb? Mislim ja u sebi, jer je bliže iz Kovina u Zagreb,nego iz Čapljine !  Onda ja njemu : Nemojte molim vas ! Ja sam došao da bih bio đto bliže Zagrebu, pa počnem skoro plakati :” Mi smo, ja i cura različitih vjera  kao fol mu još kažem da je trudna i da hoće otac da je istjera iz kuće itd. On se smiluje da skratim pa kaže : Izadjite na hodnik vanu i dogovorite se : Slavonska Požega ilu Rijeka ?

Da čovjek ne vjeruje ! Mi se dogovorimo Rijeka !

Udjemo unutra nazad a on meni : Bili ti u Karlovac ? Ja mislio zajebava me  Još mi kaže : Vidim imaš već civilnu vozačku, pa u Karlovcu nećeš dobiti jer nisi autojedinica nego inženjerija ! Ali pošto imaš “B” civilnu nisi ništa izgubio!

Ja nisam ni znao šta je inženjerija ! Ja dodjoh u Karlovac, a oni meni uvališe traktor od 16 tona utovarivač kopač-dozer ! Promklinjo sam sve, a u Čapljini mi ovaj reče da bih vozio kampanjolu ! Svako zlo za za neko dobro !

dedo2.3

Dedo u JNA

Kad sam dobio prekomandu iz Karlovca nakon 4 mjeseca u Ilirsku Bistricu poslali su me iz Bistrice u OBROV na snimanje filma izradu scenografije na film slavnom SEM PEKENPOU  film  “ŽELJEZNI KRIŽ” na kojem sam bio dva mjeseca sa glumačkom svjetskom elitom, ali kao vozač traktora ! Pravili smo kolega i ja rovove za odlučujuću bitku i još puno toga na scenografiji !  Na kraju dobili na poklon kolor televizor sa posvetom i potpisom slavnog Sem Pekenpoa ! Bio je to prvi kolor televizor u Ilirskoj Bistrici,a tamo su bile dvije kasarne ! Bila je to 1976 godina ljeto ! 10.septembra 1976 baš tada čujem taj dan na tranzistoru   Sudarili se nad Zagrebom odnosno Vrbovcem tu kraj Zagreba dva aviona !  176 mrtvih !

Po izlasku iz vojske u martu 1977 ja sam još bio na plaći do 31.8. i tražio sam sporazumni raskid u Pozorištu mladih ( jer ranije u junu je bila integracija mog pozorišta i lutkarskog u jedno-današnje  “Pozorište mladih!’)  A ja, zaboravih reči, kad sam bio na odsluženoj polovici vojnog roka 1976 za vrijeme redovnog dopusta (dobio 25 dana) -se oženih!  Od ljeta 1977. postadoh Zagrebčanec dotepenec kako oni kažu ili bi Dalmatinci rekli-FUREŠTA ! .Za sada “Čiča miča-gotova je bar ova priča” !

bozena

 

Gđa Božena i Dedo sa mlađim sinom Denisom

Znam nekada pred tom slastičarnicom u Sarajevu ženi reči kad smo skupa  sa naša dva sina Alenom 39 i Denisom  još malo 33 god. Oba dobri ljudi, dipl.ing. obojica, znam reči na putu prema čevapima negdje na čaršiji kad prolazimo pokraj te slastičarne “Specijal” :  “EVO GDJE  JE  TATA  NOGU  SLOMIO” !”

dedo2.4

Gđa Božena i Dedo u augustu 2017 na vjenčanju starijeg sina Alena

Ovo je bila, meni draga, priča o nekim sretnim vremenima, sjećanje na čuveni rolat, koji ima svoje malo mjesto u ovoj ljubavnoj romansi, koja evo već traje i sjaji punim sjajem već 42 godine, istkana onim najljepšim ” voljeti i istovremeno biti voljen”. Za kraj recimo ”Samo ono što vrijedi traje dugo i vjelno!”.

Septembar 2017 napisao Mirza Hasanefendić

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.