PICCOLO……

piše; FUAD DORIĆ

Piccolo

Pri dnu sarajevske Logavine ulice, godine 1978, a mozda malo ranije ili malo kasnije, otvoren je kafic Piccolo. Bila je tu najprije prodavnica raznih vrsta pribora za pletenje, zatim radio-mehanicarska radnja za popravku svih vrsta radio-aparata i televizora, a ubrzo poznati minijaturni kafic gdje su se zabavljale Sarajlije. Vlasnik: Hado.
Malo je bilo onih sto su vjerovali da mu je to dobro mjesto, pogotovo zbog blizine Starog sata. Sto bi se reklo biznis bez sansi.
Nakon nekoliko sedmica « Piccolo » dobi stalnu klijentelu. Oni sto su, svakonocno, u talasima isli prema Starom satu, nisu imali druge nego da zagledaju u pravcu prozora, ssanka i gostiju « Piccola », da bi prvom prilikom i sami ulazili ne bi li otkrili sta je to tako privlacno, kakav je to magnet u ovom cudu od kafica. Meni i mom kumu Gordanu Matraku Piccolo je postala navika. sto bi se reklo, domaca zadaca. Nakon zavrsetka rada u « Oslobodjenju » koje je tada bilo u svom vlasnistvu, skoro pa svako vece, nakon zavrsenog posla kretali smo put Piccola i tu provodili nezaboravne veceri.
Jednom prilikom navratio je Nedjo Alihodzic, vlasnik Starog sata, donio flasu viskija za Hadu,porucio piche i dao 300 maraka « na kafu ». Bila je to tradicija medju sarajevskim gazdama. Tada je u ssali pitao Hadu moze li mene i Matraka iznajmiti na nekoliko sedmica kao goste u Starom satu. Bilo je simpaticno ali sve je ostalo na ssali! Dugo su trajala nasa druzenja sa zlatarima, obucarima, novinarima, studentima, mangupima, sportistima, navijacima « Bosne », « Zelje », « Sarajeva » i sa svima sto ih je put vodio u « Piccolo ».
Petak uvece. Cekajuci val gostiju pijuckali smo konjak i pricali sa Hadom. Bilo je dosta mirno. Desetak prisutnih. Brzo krenu prica. Neko kaza da je procitao vijest kako su u Gabeli nadjeni ostaci naseobine Starih Grka i da arheolozi jos istrazuju iskopine. Odmah smo se ukljucili u pricu tvrdeci da to ne samo da je tacno, nego da postoje dokazi da su Stari Grci stigli cak i do Sarajeva, a medju njima i cuveni Heraklit koji se nastanio na Bistriku i kupio poveliku kucu. Ubrzo je u prizemlju otvorio slasticarnu. Tu je Heraklitova vrijedna zena pravila na daleko poznate grcke baklave i ostale starogrcke kolace, zalivene i suhe. Heraklit, ko Heraklit, onako pametan i nadaren, otkrio je tada recept za bozu koja ubrzo postade omiljeno pice Sarajlija, vise poznato pod imenom Heraklitova boza.
Na uglu do prozora, naslonjen na sank, stajao je nepoznati momak i pio svoje piche. S vremena na vrijeme vrtio je glavom a od njegove brade nismo mogli pogoditi znacenje njegovih pokreta ni vidjeti izraz lica. Pojacali smo pricu a nakon nekoliko trenutaka, nepoznati, kome je to bila prva posjeta Piccolu, iskoristio je nas kratki predah i glasno, da cuju svi prisutni, uzviknuo : « Izvinite ljudi, ja studiram cistu filozofiju, poznajem dobro istoriju Stare Grcke, to sto vi govorite uopste ne odgovara istorijskim cinjenicama! ». Nastade tajac. « Filozof » se upecao . Cekala se nasa reakcija. Hado je utisao muziku. Rekosmo uzbudjenom gostu : Dragi nas prijatelju, sto bi rekao njemacki filozof Hegel, tim gore po cinjenice! Nastao je opsti smijeh a nas « filozof » nije shvatio da se radilo o klasicnoj sarajevskoj « pilani ». Cesto se ovaj dogadjaj prepricavao ali se brzo zaboravio i zamijenio drugim urnebesnim improvizacijama protkanim sarajevskom dozom humora. Jednostavno, zabavljali smo se, uzivali i trenirali sarajevski duh. Nase dosjetke dijelili smo sa ostalim gostima i tako sve do zenidbe, kada smo lagano umanjili samostalne i nezavisne izlaske.
Uskoro je poznati Sarajlija Ognjen Nikolic nakon dugogodisnjeg rada kod Davora, odlucio da iznajmi « Piccolo « pa se klijentela prosirila, a kafic dobio jos sarajevskog smeka.
Ponekad sam i tada navracao, najvise zbog uspomena, a ovo pisem, kako Zoran Kurtovic dobro rece, zbog mentalne gimnastike.

piccolo
Pozdravljajuci Ogija ugledao sam na sanku ovecu staklenu teglu punu nekakvih cudno presavijenih papirica. Nije mi djavo dao mira pa sam ga upitao sta se nalazi u tegli. -Tu su imena sarajevskih blefera i kokuza. Dodju bez love, vole popit i po pravilu uvijek skupa picha. Samo kazu : « Daj mi ono moje ». Posluzim ih i na papiric zapisem ime i cifru. Tegla vec puna a duznika ni na mapi – prica Ogi u svom stilu i nastavlja s pranjem casa kao da ga nista nisam pitao.
Nije mi poznato sta se desilo sa teglom kao ni da li je iko s papirica platio popijeno. Na slici mog zeta Tarika Muftica dobro se vidi da na krovu nekadasnjeg « Piccola » pise Osiguranje, a svakim danom sve je vise Sarajlija koji ne znaju da je tu nekad bio kafic sa garantovano osiguranim dobrim provodom.

pikolo

juli 2018 napisao FUAD  DORIĆ

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Comments are closed.