RADNI DAN U EVROPSKOJ ZAJEDNICI DANAS I NEKAD RADNI DAN U ”SAMOUPRAVLJANJU”!

MIRZA HASANEFENDIĆ

RADNI DAN U EVROPSKOJ ZAJEDNICI DANAS I  NEKAD RADNI DAN  U ”SAMOUPRAVLJANJU”!

 Samoupravljački radni dan  je počinjao u 8 i kusur. Ovo kusur hoće reči da se nije baš strogo držalo do prevelike tačnosti, pa se nije zbog desetak minuta odmah pravila disciplinska prijava. Bilo je dovoljno vremena za sve i nije se nigdje žurilo, ma nije ”bio beg cicija”!

Bio je jedan kolega koji je malo previše uzimao slobode, pa kašnjenje malo učestalo. Onda je šef Bato, onako strog sa ”čuvenim strogim brkovima”, kupio na buvljaku jeftin budilnik, tipa ”jeftin a brz” pa ga daje kolegi koji često kasni, govoreči: ”Vidim momčino, da nemaš budilnik kod kuće,                                                                                     pa rekoh evo da te ”obradujem” istim!

Od kada je dobio budilnik, kolega nije više kasnio! Bilo je to neko obrazli vrijeme, pa nije baš bilo uvijek potrebe za pisanje ”disciplinskih”.

Inače ekipa na poslu, koja je medjusobno komunicirala po nadimcima, bila je mrak! Brljo koji često zabrlja ono što radi, Žvaljo koji može  (fotografije preuzete sa dovla.net)                                                  staviti veliku sijalicu u usta a da ista ne pukne, Cocko koji je imao glavu za veliku kapu tipa ”mašala” i Čombe koji je imao opasnu facu, a nije bio baš nešto ni lijep!

Ekipa je bila jedinstvena i dijelila se na jedinoj ”zdravoj podjeli” (ako to može postojati), na navijače Sarajeva i Želje, odnosno na pitare i kantičare.

Radni dan je počinjao kafom dočekušom, pa je onda išla kafa razgovoruša, doljevuša, a u kokuznim vremenima bila je dobro došla i kafa puca. Izmedju kafa, a onako bez ”hile” uradi bi se nešto i posla. Nije se niko lomio od posla, a rokovi su bili opet ispoštovani i papiri isporučeni na vrijeme.

Uradi se koji službeni papir, popije se po koja kafa i već je vrijeme da se misli šta će se jesti za (do)ručak, službeno zvani topli obrok. ”Trilema” je bila velika; ćevapi i pljeskavice, razne pite u burkedžinicama ili pače i slično iz aščince.

Ma bilo je to ”teško” vrijeme valjalo je napregnuti moždane vijuge, birajući jela, a poslije je i želudac imao puno posla!

Ono bili su dobijani i bonovi od firme za topli obrok, ali su oni korišteni za kupovinu suhomesnatih proizvoda i sireva u kantini.

Danas nema (uglavnom) bonova za topli obrok, pa jedna briga manje(šta uraditi sa njima)

U kancelarijama je bilo zabranjeno držanje alkohola, ali je opet svagdje bilo u ormariću ponešto žestoko za popiti, naravno za goste i poslovne partnere. U našoj folklornoj tradiciji sramota je, da ti dodje neko u biro a da ga ne ponudiš ”nečim”.

Rakija se kupovala od portira (prigradskih domaćina) i bila se  (u osnovi) dvije vrste. ”Brzopotezna” koje se brzo potezala (pila) jer je bile izuzetnog kvaliteta i ”dugotrajna” koja je bila lošijeg kvaliteta, slabo se pila pa je dugo i trajala, odakle i potiče njeno ime!

Poslije toga bi išla ponovo kafa i nastavak posla, koji se uprkos cijeloj ovoj prividnoj ležernosti u pristupu istom, ipak završavao u predvidjenom vremenu.

Pored svega navedenog bilo je tu i mnogo druženja i zajedništva u radnom danu, pa ako neko može da prepozna u nadimcima i svakodnevnom ponašanju nekog ”svoga” ili ”onog drugog (trećeg)” onda je on stvarno avangarda svog nacionalnog pokreta.

Ovako je, iz mog ugla, izgledao radni dan nekada davno! Ako neko kaže da nije tako,a on ima neku drugu verziju neka izvoli i ovo dopuni svojim radnim danom, dobro je došlo!

Napisao decembar 2012 Mirza Hasanefendić

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply