NEVINOST BEZ ZAŠTITE

MIRZA HASANEFENDIĆ

NEVINOST BEZ ZAŠTITE

”Moj Aleksiću, valj’o bi nama tvoj top devedesetih godina….!”

Vrijeme je praznika, pa je vrijeme za opuštanje i zabavu. Umjesto političkih stranica, uzmem da  čitam zabavnu i ”žutu” štampu! Ima tu veselih stvari za one koji još vole seks, za one koji ga se rado sjećaju, a ima bogami i onih koji su radi da započnu raditi’ ”one stvari”!

Čitam tako, neka mlada dvadesetogodišnja djevojka  nudi, onako ”serbez”, svoju djevojačku nevinost na javnu licitaciju putem javnih medija. ”Roba” je na prodaju pa ko ima para i ko voli, neka izvoli. Poslije vrtoglave jurnjave cijena, na kraju je dobio neki Japanac pravo defloracije, kojeg će to ”zadovoljstvo”  koštati više stotina hiljada dolara!

Ovo mi liči na onu staru šaljivu priču, kada se mami i tati prohtjelo seksa, ali desetgodišnji sin kod kuće. Otac ugleda u dnu ulice grupu ljudi na sahrani, koji prate jedan kovčeg sa pokojnikom, sinu mu ideja, pa reče sinu: ” Idi sine na ulicu pa izbroj ljude na sahrani, za svakog čovjeka, kojeg izbrojiš, dat ću ti marku!”.

Izašao sin na ulici, pa broji, a ono umro neki uglednik pa velika sahrana, mnogo ljudi. Sin broji tu masu ljudi pa kaže (onako za sebe): ”Tata ovaj seks će te skupo koštati!”.

Sve mi se čini, da će nešto i ovog Japanca zateći ista sudbina.

Ova moderna priča me je podsjetila, na jedan stari film pod naslovom ”Nevinost bez zaštite” i njenog autora Dragoljuba Aleksića jednog od legendarnih likova bivše YU iz poslijeratnog perioda.

Ustvari ovo je bio prvi, nekada, jugoslavenski zvučni film, a danas to je prvi srpski zvučni film.

Dragoljub Aleksić inače bravar po profesiji ( bravari su imali veliki značaj u našoj prošlosti i ovo je istina, a ne sarkazam i ironija) bio je poznati akrobata. Savijao je gvozdene poluge, kidao zubima lance, vozao se na biciklu na razapetom užetu iznad krovova, držao se samo zubima za avion u letu i još hiljadu drugih nevjerovatnih akrobacija.

Film je sladunjava priča o nesretnoj djevojci, koja hoće da se uda za svoju ljubav (glumi Aleksić), ali zla maćeha hoće da je podvede bogatom i zlom g. Petroviću koji ima para i koji je spreman da to dobro plati!

Svojim akrobacijama, hodajući preko razapetih žica iznad krovova, savijajući lance i drugim fintama, on ulazi kroz prozor i spašava nevinost djevojke, koja je bila bez zaštite!.

Film je bio snimljen 1942 godine u vrijeme njemačke okupacije i imao je nevjerovatnu posjetu (oko 80000 gledalaca), pa je Nijemcima bilo sumnjivo da ne nosi neku ”poruku” za gradjane.  Oni su pozvali na saslušanje Aleksića i nakraju je jedva izbjegao logor.

Aleksić je i poslije rata imao, zbog istog filma, problema sa UDB-om, kojoj je bilo sumnjivo otkud Aleksiću rolne filma u ratno doba, pa su ga optužili da je bio kolaboracionist i da je nečim zaslužio (?) te rolne?  Da li je nekom do snimanja ljubavnog filma dok traje narodno oslobodilačka borba?

Jedna se živ spasio da ne ode u bajbokanu, a film je bio pohranjen u ”arhivu”!

Kasnije, on je nastavio svojom akrobatski život  širom cijele Jugoslavije i bio je rado vidjen gost svagdje.  Prilikom jedne vožnje na biciklu na žici razapetoj izmedju krovova, napravio je jednu malu grešku i pao sa visine 15 metara na asfalt. Prisutni su zajaukali i zatvorili oči da ne vide taj pad, a Aleksić se poslije pada podigao na noge i naklonio prisutnoj publici

Ipak, vremenom je ovo imalo za posljedicu da su mu četiri rebra počela pogrešno srastati, pa je mora nositi stalno jedan mali metalni oklop oko tijela iznad pojasa, koje nikada nije skidao, pa ni u intimnim trenucima.

Pričali neki ljudi poslije, da je neka žena šarmirana njegovim ”kamenim” mišićima pala u strastveni zagrljaj sa njim. Sve se to dešavalo u mraku, a ženine ruke su ”istraživale” mišićavo akrobatino tijelo. Ruke su se spuštalo od ramena na niže i u neko doba njene ruke su osjetile ”nevidljivi” metalni ”oklop”.

Žena se prepapala, ne znajući o čemu se radi,  mislila je da je ”nečastivi” u pitanju, prekrstila se i pobjegla u noć, da se viši nikada ne vrati.

Dragoljub Aleksić je izvodio, sa svojim partnerom, čuvenu tačku ispaljivanja čovjeka iz topa, poput topovskog djuleta.

Uvijek u akciji, pun testosterona i sa željom da ide dalje od mogućeg, on je jednom malo pretjerao, pa napunio malo više baruta u topovsko punjenje nego što je trebalo. Kada je ”ispalio” partnera, isti je umjesto predvidjenih 16 metara leta i pada u mrežu, preletio čak 30 metara i stradao.  Nije se više nikada vratio, a Aleksića je od suda spasio samo rat koji je ubrzo počeo. (Ovo se desilo 1940 godine).

Nešto kontam, ”valj’o” bi nama ovaj aleksićev top devedestih godina….! Šta bi bilo da su  iz njegovog topa neki ”politicari” iz tog vremena ispaljeni nepovratnu u…………………..?”.

Možda bi danas sve bilo drugačije???????

!968 godine, kontraverzni režiser Dušan Makavejev, napravio je film o ovoj akrobatskoj legendi. To je bila filmska kombinacija dokumentarnog i igranog filma, a u filmu se lično pojavljuje Dragoljub Aleksić.

Ovaj veliki akrobata i autor prvog zvučnog filma na našim (bivšim) zajedničkim prostorima umro je tiho, zaboravljen od javnosti, 1985 godine, a iza njega su ostali, istorijski film ” Nevinost bez zaštite” i sjećanja.

Ova priča ima namjenu da podsjeti čitaoce na taj legendarni i stvarni lik, koji je bio dio naše nedaleke prošlosti!

Napisano januara 2013, autor Mirza Hasanefendić.

 

 

 

 

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply