”MOJ BRATE U TUDJINI”

MIRZA HASANEFENDIĆ

”MOJ BRATE U TUDJINI”

Razlika izmedju ”Jugošvabe” i dijaspore?

Ako potražite riječ ”Jugošvabo” u nekom riječniku, teško da će te nači njeno značenje, ali tih sedamdesetih godina prošle decenije svi su ljudi znali šta to ”hoće reči”.

Lijepo vaspitane osobe su više preferirali da za isti društveno politički pojam koriste riječ radnik na privremenom radu u inostranstvu, a oni koji su nešto znali njemački još su koristili i stranu imenicu gastarbajter!

Na pominjanje riječ ”Jugošvabo” pred očima je bila odmah slika čovjeka, mladjih srednjih godina, sa dugim solufima, okruglim brkovima (u dijelu brade), malo zapuštene neuredne kose, karirani sako (obavezno), široke kravate i šarene raznobojne košulje.

”Jugošvabo” je dolazio u rodnu zemlju, na odmor i za zapadne vjerske praznike, u velikim polovnim mercedesima, koji su se za tu priliku pretvarali u ”kamione”. Pošto je u našem narodnom folkloru dio tradicije, da se za tu priliku donose pokloni široj familiji i komšijama, ”Jugošvabo” je držao do te tradicije.

To je bilo ujedno prilika da se pokaže, zavidnoj familiji i komšiluku, koliko je ”uspio” na zapadu i kako je ”zaimao”. Što više skupljih poklona, to je je više ugleda u okolini i malo ”osvete” svom društvenom sistemu.

Naime, većina ”Jugošvaba” nije mogla u prethodnim godinama dobiti posao u rodnoj sredini ili je radila za male pare, pa je sada bila prilika da se pokaže koliko su oni bili sposobni i vrijedni, a istovremeno ne baš cijenjeni od društva i vlastite radne okoline.

Iako su se u rodnoj domovini pravile zajedljive šale na račun ”jugošvabinog” izbora šarenila boja, isti je ipak donosio prve televizore u boji i moderne kućanske aparate u svoj kraj, kao najavu tehnoločkog napretka.

U svojoj zlobi i ljubomori domaći stanovnici su pričali ružne i izmišljenje priče o ”jugošvabinoj” zaostalosti i opsjednustosti hvalom nsvoje nove radne zemlje!

Jedna priča( vjerovatno izmišljena) kaže: ”Vratio se ”Jugošvabo” poslije šest mjeseci rada kući, pa kaže ženi da sve zamrači. Obradova se žena, pa uradi kako on reče. Kaže on njoj da ga pita koliko je sati? Ženi nije jasno, ali ko veli, možda je to neka seksi predigra donesena iz inostranstva, pa ga upita. A on vadi, digitalni ručni sat, pa kaže : ”Vidi ženo što je inostranstvo i napredak, sada i u najvećem mraku znam koliko je sati!”.

Ogromna većina ovih vrijednih ljudi radila je mnogo i teško, štedeći, da bi se jednog dana vratila u rodno mjesto, nešto izgradila i pružila svojoj djeci solidne uslove za život. Naravno da je bilo, na sreću ne mnogo, i onih koji su se odali lokalnom kriminalu, po onoj klasičnoj sarajevskoj šali; ”otvorio butik u inostranstvu, ali sa pajserom”.

Uprkos ovom ”hinjskom” ismijavanju (iza ledja) u vezi neukusa, ”Jugošvabo” je u svom selu donio progres i napredak kulturi i kvalitetu života. On je napravio kuću koja je bila veća i od škole i zadružnog doma, a počeo je, umjesto poljskih ”ćenifa” i raznih čučavaca, da gradi moderne keramičke banje i toalete.

”Jugošvabo”  je bio dobra prilika lokalnih radio stanica za pravljenje zlatnog biznisa!  Njihove  muzičke emisije tipa ”Pozdravi slušalaca” i ” Po željama slušalaca” bile prebukirane plaćenim muzičkim pozdravima manje Jugošvabe, a mnogo više njihovih familija koji su sebi tražili pažnju i svoje mjesto kod familije tek pristigle iz inostranstva za praznike.

Tih godina bio je nadaleko čuven radio Šabac, koji imao skoro cijeli dan emisije tipa ”Pozdravi i muzičke želje”. Tu bi se krenulo sa pozdravljanjem tetkića, dajdžića, stričevića ….ili kako to jednom neko reče: ” Pozdrav i dobrodošlica za tetku Rinu i cijelu familiju njinu!”. Poslije toga je išlo ime onoga koji pozdravlja, pjesma koja udara u srce i naravno dobra lova za lokalnu radio-stanicu.

Bilo je to vrijeme, da parafraziram ”Rokeri sa Moravu”, kada su pjevači ispjevali pjesme na nostalgičnu bazu i sa gramofoni oni ne silazu!

Bilo je dosta popularnih pjevača u tom dobu i na tu temu, ali je ostao nezaboravan i za vječnost upamćeni pjevač Meho Puzić sa njegovim hitom ”Moj brate u tudjini”.  Ljudi su plakali sa ovom pjesmom i kažu da su se neki i vratili kući zbog ove pjesme.

http://youtu.be/Qg13PhQsM44

Jugošvabo je bio značajan izvor deviznih prihoda, pa je donosio bivšoj državi više maraka i drugih deviza nego neka velika jugopreduzeća. ”Jugošvabo” je u, većini slučajeva, uprkos što  se nije rodna država baš pokaza prema njemu bio patriota .

Nije bilo utakmice da je igrao neki naš klub, a da ”Jugošvabo” nije išao masovno na utakmicu za zastavama i da strastveno navija bez obzira je li dotični klub bio sa juga, sjevera, zapada ili istoka bivše nam zajedničke domovine.

Nezaboravna je bila fudbalska ”majstorica” sa Špancima u Njemačkoj 1974 godine. Kada je Škija Katalinski zavalio ”baju” Špancima, erupcija  oduševljena desetina hiljada navijača ”Jugošvaba”  ”potresla”  je cijelu Njemačku.

Iako je, u osnovi, ”Jugošvabo” bio pozitivna ”finansijska”  pojava za društvo (i za familiju) mnogi ljudi su mu bili zavidni, pa su ga ogovarali na sva zvona.

Sjećam se tako da je, u to doba, na autoputu kod Beograda bilo uvijek mnogo Turaka, koji su zbog umora od duge vožnje pravili ponekada saobraćajne nezgode. Oni su, isto tako, radili u inostarnstvu a neki domaći ”kvarnići” su ironično govorili ”turske Jugošvabe  opet napravile nesreću ”, govoreći sve o sebi i ljubomori!

Onda jednog dana pamet zašuti, a oružje progovori, pa nestade bivše domovine. Nestade Jugoslavije, nestade i ”Jugošvabe” iz naših riječnika.

Počeše se pojavljivati neke nove imenice vezane za naše ljude u inostranstvu; izbjeglice, stanovnici tih država sa dozvolom stalnog boravka i na kraju državljani tih istih država. Sve te nove riječi se stopiše u zajedničku imenicu dijaspora!!!!

Da li ima sličnosti izmedju ”Jugošvabe” i dijaspore??????

Pa i nema baš neke velike sličnosti, jer već u baznom postulatu ima jedna velika i žalosna razlika, jer ”Jugošvabo” je otišao vani da se vrati za stalno jednog dana rodnoj domovini,a dijaspora je (uglavnom) otišla da se nikada ne vrati u rodni kraj!

Februar 2013 napisao Mirza Hasanefendić.

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply