DA LI JE TRANZICIJA DRUŠTVENE SVOJINE NEHUMANA KATEGORIJA?

DA LI JE TRANZICIJA DRUŠTVENE SVOJINE NEHUMANA KATEGORIJA?

Lakše je nahraniti glad gladnih, nego glad bogatih!

Nekad davno u srednjoj školi na časovima Istorije i Sociologije čuli smo famoznu definiciju da u našem društvu sredstva za proizvodnju pripadaju onim koji sa (na) njima rade!

Tu definiciju smo uglavnom nabubali napamet i zbog naše mladosti nismo shvatili njenu suštinu i njenu humanost. Oni koji to nisu htjeli namjerno prihvatiti, govorili su da je ta samo jedna lažna marksisitička floskula, da ”kupi” simpatije radniče klase.

Ta sredstva, npr. u fabrici, su pripadala onima koji su na njima stvarali proizvode,  a to hoče reči svima zajedno i nikome pojedinačno. Ovo je istovremeno značilo da vlast pripada i odlučivanje pripada svima, a nikako pojedincu.

Branioci privatne svojine reči će, to je u startu osudjeno na propast, jer ono što pripada svima, ne pripada nikome i nike se ne brine o tome…..????

Ono, istinu govoreči bilo je i kradja, nije da nije!

Davnih godina kružila je po Sarajevu šaljiva priča o krađi jednog ručnog mlina iz fabrike, tj, o ”otuđivanju”  društvene imovine.

Neki uposlenik ukrao je ručni mlin i na izlazu iz fabrike sakrio ga je u donji veš. Vidio čuvar nešto neobično i ”poveće” u gaćama radnika pa ga pita; ”Šta ti je to”.

Upitani odgovori pitanjem: ”Hočeš li dati ga pokažem”. Čuvar uvrijeđen ljutito i prijeteći njemu kaže: ”Pokaži to svojoj ženi, a ne meni!” A ovaj odgovori: ” Vala i hoču!”.

To zamaskirano otuđivanje zajedničke imovine,  bila je ”mala beba”, šta će poslije neki uzimati otvoreno i lopatom kada dodje vrijeme demokratizacije i privatizacije.

Poslije je došao rat, pa je jedan dio te zajedničke imovine uništen razornim ratom, jedan dio preseljen u bivše ”bratske” republike, a pogolem dio su ”usvojili” tajkuni i ratni profiteri.

Nekom je rat bio rat, a nekome je rat bio brat!

Poslije rata poče tranzicija, a raja poče sa entuzijazmom da priče o akcijama, o privatizaciji i o bogatoj budućnosti. Narod, k’o narod, navučen ko zna po koji put.

Svi su sebe vidjeli kao bogate i gazde u novom vremenu demokratije i kapitalizma. Niko nije sebe vidio kao gubitnika.

Dodje vrijeme kada zaima fukara, ali njoj nikada nije dosta, ona hoče još, još i još, ma nemožeš joj nanijeti koliko ona ima gladne oči.

Čudna je ta vrsta novog balkanskog hibridnog i genetički modifikovanog kapitalizma, zasnovanog na rezultatima rata, jaranski sumnjivih kredita i maksimalno mogućoj eksploataciji zaposlenih.

Za mene lično ovaj novokomponovani kapitalizam viši liči na neku modernu modifikovanu verziju feudalizma, gdje gazde feuda ”uzimaju” bagerom, a raji koja radi daje mrvice. (ponekada i ono, folklorno rečeno, od šake do lakta)

Naravno da ima i pojedinih čestitih biznismena i gazda, a oni  nisu predmet ove priče.

Kako iskoristiti maksimalno zaposlene i zaraditi što više na njima?

Uvedeš probni rad od mjesec ili više dana, a koji obično nije plaćen. Jadna žrtva radi kao crv, da bi mu poslije mjesec dana rekli da nije zadovoljio (la).

Ako već zaposleni radi duže vrijeme, onda se traži često da radi do kasno navečer, subotom i nedeljom, a to se sve plaća (ako se plaća) kao redovno radno vrijeme.

Ima firmi gdje su zaposleni zaboravili šta znači riječ plata, jer se ne sjećaju ni kada su primili zadnju platu.

Doprinosi za socijalno-penziono osiguranje su nepoznate kategorije u novo balkanskom kapitalizmu za dobar dio firmi!

Ima tu još mnogo desetina načina da izvučes nekažnjeno maksimalnu dobit od zaposlenih, ali to traži jedan duži elaborat.

Ova priča pretenduje da kaže kako je sa privatnom svojinom i privatizacijom došlo do povećanja nehumanosti radnih i životnih uslova nezaposlenih. Novokomponovani kapitalizam balkanskog folklornog tipa pretvorio je radna mjesta u mjesta eksploatacije čovjeka na čovjeku i važna je samo dobit, sve ostale humane i moralne vrijednosti su nestale.

Nekada u prošlosti nije bilo pojedinačnog vlasnika, ali je humanizam i rad dostojan čovjeka bio zajednička vrijednost.

Društvena preduzeća su pomagale starije i bolesne osobe, često im plačajući razliku u penzijskom osiguranju pa da tako odu ranije (očuvaniji) u penziju, a danas novi biznismeni gledaju da nadju načina da bolesne i stare radnike pošalju što prije na ”biro” ili narodski rečeno ”na ulicu”.

Starije radnike pred penziju nekada, u onom društvu, su slali u kancelariju da ”šilje olovke” (figurativno rečeno) pa da tako odu zdraviji u penziju, a sada poslodavci pokušavaju da im raznim metodama  ”ogade” trenutni posao da odu, jer nisu više produktivni kao mladi ljudi.

Danas mnogi kažu da ono prošlo društverno uredjenje nije valjao ništa, a da je današnje vrijeme donijelo progres i boljitak za sve. Svako ima pravo na svoju opciju, a meni lično su drage slike  onog humanitarnog pristupa zaposlenom u vremenu zajedničkog vlasništa. Taj život nije bio bogat, ali je bio kvalitetan za sve!

Danas  ovi novokomponovani bogataši žive u vilama, dok neki ljudi masovno obilaze javne kuhinje, a kažu da ima i onih koji ”istražuju” kontejnere.

Juni 2013 napisao Mirza Hasanefendić

 

 

 

 

 

 

 

 

About mirzahasanefendic

Née en Bosnie-Herzégovine, dans la vile de Sarajevo, Mirza hasanefendic eu une brillante carrière d'ingénieur, journaliste, écrivain et merveilleux père de famille...
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply